Nismo se borili za nove Berije koji se jednako lako unovče i na Istoku, i na Zapadu! Nismo se borili za nova trebovanja kavijara i šampanjca  za poslanike i stranačke aparatčike. Nismo se borili za buvljak-prodaju čitave Srbije!

Možda će brzo doći vreme da i ljubitelji koza i jaraca javno pokažu šta (i koga) vole. Da i oni sa svojim dragim seksualnim partnerima i partnerkama, ponosno prodefiluju gradom, dok sa njima šetaju predsednik republike i vlade, ministri i ambasadori nama prijateljskih zemalja, koje su nas bombardovale 1999.

I ovaj režim je pokazao da neće prezati od unižavanja i uništavanja jedne mnogo važnije institucije- zapravo jedine preostale srpske kredibilne institucije – Srpske pravoslavne crkve. Kada se SPC usprotivila Briselskom sporazumu, na svetlost dana su izvučene optužbe protiv jednog vladike.

U danima kada Druga Srbija grmi kako je država popustila pred "huliganima" i "fašistima" koji su hteli da spreče "Paradu ponosa", lako je propustiti udar na državu koji izvodi JUKOM. Ali, odgovor zvaničnih organa na taj gest pokazaće pravu spremnost Srbije da postane ozbiljna država.

Sramota je i način na koji su psi spašavani. Nisam siguran da se usvajanje pasa iz prihvatilišta po zakonu naplaćuje. Deluje kao reketašenje. Država plaća postojanje prihvatilišta i zaposlene, onda oni za tu platu hvataju pse po ulicama, i na kraju od građana uzimaju reket i naplaćuju usvajanje pasa, 2.850 dinara po psu.

Po ministru, izgleda, ne može se biti tolerantan i biti konzervativan, odnosno izražavati nedopadanje u vezi gej parade. Da biste bili "istinski tolerantni", po ministru, vi morate da prihvatite homoseksualnost, vi morate da pristanete na izjednačavanje homoseksualnosti i heteroseksualnosti.

U maju 2013. isti ti nacionalni legalisti nagovaraju Srbe sa severa KiM da pred Ustavnim sudom iskoriste tu odredbu i ospore briselski sporazum. Ovaj put odustaju od referenduma, jer je očigledno da se većina građana Srbije okrenula progresu i normalizaciji stanja u Srbiji i oko nje.

Zbog toga što ova vlast uporno govori da Srbiji u ovom trenutku izbori nisu potrebni. A kad ovakva vlast sa upornošću nešto tvrdi, možemo biti sigurni da stvari stoje potpuno suprotno. Zbog toga što život ne može da čeka.

Neko može da kaže da je Miloševićeva politika ipak uspela da se izbori za Republiku Srpsku kroz Dejtonski sporazum, kao i da postigne rezoluciju 1244 UN, kojom Kosmet pravno ostaje deo Srbije, kao kontratežu gorenavedenim činjenicama.

Taj drugačiji pristup nije se zasnivao na više novca, uvođenji kompjutera, popovanju o toleranciji, različitosti i ostalim građanskim vrlinama, niti na prilagođavanju gradiva interesovanjima smorene dece, već na prostom povratku na "staro", tj. na red, disciplinu i mukotrpan rad.