Bio je svedok i učenik istorijskih događanja, kako u svojoj zemlji, tako u Evropi i svetu. U svojim javnim istupanjima svedočio je i o eri vrhunca hladnog rata, o kubanskoj krizi, o stvaranju i ulozi PNZ, o padu Berlinskog zida, o širenju NATO na Istok. 

Možda je Jeremić zaslužio "dopunsku nastavu" kod Tadića. Ali je i Tadić zaslužio da mu neko održi predavanje. Na temu – kako se nešto demantuje. Tu nam predsednik malo kuburi sa teorijskim poznavanjem materije. A i praktičnim.

Glavni dobitnik je Merkel, sa ponovo ohrabrenom Nemačkom koju ona predvodi. Da, Nemci će gunđati usled finansijskog opterećenja zbog svojih rasipničkih srodnika tamo na jugu, ali – uz veću finansijsku odgovornost sledi i veća moć.

Ne kažem da bi u tom slučaju Velika Albanija baš stalno opstruirala tu komunikaciju, ali povremeno sigurno bi. Tek da se zna da nam diše za vratom, i da istu kontroliše. Možda bi jednom godišnje bio opljačkan ili možda granatiran neki kamion, svejedno.

Blizak vlastima (ili makar američkoj ambasadi) u Sofiji, našao se tu neko ko zaista priznaje nezavisnost Kosova, ko je zbunjenim Bugarima objasnio da to što je raspisano za Čekuom nije prava poternica, već zaostatak miloševićevskog šovinizma od kojih nisu još lustrirane sve institucije u Srbiji.

Fašizam i komunizam, dva velika pokreta nastala iz I svetskog rata, i koji će dve decenije kasnije izazvati i II svetski rat, jedva da su imali korena u španskom društvu u toku godina Republike, i nisu dostigli stvarnu i bitnu ulogu sve dok nije otpočeo Građanski rat.

Za razliku od korektne izjave francuskog ambasadora da problem spomenika predstavlja ne samo isključivo stvar Srbije već da se pored pitanja njegove legalnosti nameće i konstatacija da njegovo prisustvo oživljava stare tenzije, nemušte izjave ostalih se mogu dvojako tumačiti.

Neobično objašnjenje državnog sekretara Homena, da će 900.000 dolara biti vraćeno narodu zaplenom imovine stečene kriminalom (PIK Zemun), posebna je priča. Narodu mora da se vrati i novac PIK Zemun-a i 900.000 dolara plaćenih za odštetu Štajnhauerima. To je račun za prvake.

Rat je u stvari započeo tako što su federalne trupe zaposele „pogranične države“, izvršile pomorsku blokadu svih južnjačkih luka i krenule u ofanzivu na Jug. Tokom prve dve godine rata, 1861-62, nijedna strana nije uspela da stekne veću nadmoć.

Neke odrednice iz obrazloženja uz Rezoluciju su, najblaže rečeno, čudne. Ako se KiM definiše kao autonomija u okviru Srbije, kako je moguće da se u tački „G“ predviđa donošenje ustava AP KiM. Zar ustav nije najviši pravni akt suverene i nezavisne države.