"Stubovi" sadašnje vlasti bi mogli da budu prvi iz čijeg kapitala će se vraćati sadašnji i budući dugovi – bilo pod čvrstim državnim nadzorom, bilo konfiskacijom, nacionalizacijom, ili likvidacijom. To su i “tajkuni”, ministri i prvaci stranaka na vlasti.

To se odnosi ne samo na njega već podjednako na njegovu destruktivnu stranku, čija se ukupna ideologija svodi na razbijanje države kao uvod u sledeću fazu njene propasti. Program stranke sadržan je u njenom nazivu.

„Borba“ kao da na trenutke zaboravlja da piše o „popovima-lopovima“, jednom od glavnih razloga „zatucanosti i seljakluka“ prezrenog „našeg čoveka“ i zaista veruje da se Crkva „liberalizovala“ prema onima koji se spremaju da proparadiraju Beogradom.

Opozicija se danas suočava sa najtežim izazovom, jer je izgubila sposobnost da pokrene građane koji su izgubili poverenje u mogućnost funkcionisanja i delovanja demokratskih institucija.

Srbija će morati da napravi veoma jednostavan izbor između kamena temeljca i kamena oko vrata. Činjenica da ovaj izbor predstavlja nerazrešenu dilemu u srpskoj javnosti samo je dokaz koliko je situacija u zemlji politički složena

Teško je na mapi sveta pronaći zemlju koja je toliko dozvolila stranom faktoru da se meša u njene unutrašnje poslove kao što je to današnja Srbija. Šta više, svojim ponašanjem to mešanje još i podstičemo i mazohistički ga primamo. 

Razumeli smo poruku koju su nam uputili naredbodavci i izvršioci Rankovog ubistva – da se više ne okupljamo, jer će nam se desiti isto što i njemu. Oni nisu razumeli našu poruku, jer smo se ipak okupili.

Koje god da ste vere i imena, pokažite da ne postoji ni desno, ni levo, ni crno, ni belo, nego samo sitost ili glad, zdravlje ili bolest, obest ili žrtva, bezobzirnost ili solidarnost, strah, ili sloboda.  

Niti su se SAD u međuvremenu izvinile za pogibiju deset varvarinskih civila. Niti su organizovale komemoraciju varvarinskim žrtvama. Niti su sudile generalu koji je naredio da se na gradsku slavu, Dan Svete trojice, raketira neposredna blizina crkve u Varvarinu. 

Ništa blaži u svojim istupima nisu bili ni pojedini opozicioni prvaci, koji su napadali i javno pretili Miloševiću vešanjem na Terazijama, kao u doba najžešćih nacističkih pogroma protiv Jevreja.