Cilj naravno nije ni bio da se besplatni vrednosni papiri podele, jer obećanja su stizala u vreme kada su „glasovi građana“ vredeli suvog zlata i značili fotelju u državnom aparatu, odnosno priliku da se „brci dobro omaste“.

Prvi značajniji oblici političke dezorijentisanosti u JNA počeli su da se ispoljavaju nakon smrti Josipa Broza Tita. TV reportaža o poseti generala Nikole Ljubičića predsedniku Titu u ljubljanskom medicinskom centru, nakon pogoršanja njegovog zdravstvenog stanja obišla je svet.

"Seksualne manjine" ovih dana optužuju gradonačelnika Đilasa da misli isto što i prosečan Beograđanin. Ne huligan, ne homofob, već običan, tipičan stanovnik srpske prestonice, koji nikada nije naudio nekom homoseksualcu, niti bi to uradio, ali bi ipak voleo da mu ćerka u kuću dovede dečka, a sin devojku – ne obrnuto.

Njegovi fanatični obožavaoci i sledbenici mrze „mitove“, ali volšebno vole mit o Đinđiću. Kad o njemu govore, kao da ga je samo Nebo i njegovo Proviđenje međ' nas poslalo, i kao da je stradao kao Isus Hristos.

Milijardu evra će vladajuća grupacija dobiti prodajom Telekoma Nemcima i još milijardu će dobiti od Rusa. Te dve milijarde će, a ne ukidanje viza, biti glavni adut na predstojećim izborima za vladajuću grupaciju. Izbori će bukvalno pojesti obe milijarde, a da nikakvih strukturnih pomaka neće biti.

Ilustrovaću to sa dva „sudbinska“ datuma za njenu budućnost prema tvrđenju naše političke elite: 16. april i 28. juni. Naime, ove godine će tih dana kovači naše evropske sudbine u Briselu u liku Evropske komisije odlučivati o ispunjenosti uslova koji su Srbiji postavljeni.

Nehumano je dalje ih prepuštati njihovoj sudbini, koja se nikada neće poklopiti sa sudbinom DŽulije Roberts u "Zgodnoj ženi". Ali, još je nehumanije zakonski postaviti prostituciju kao sasvim prirodno i društveno opravdano zanimanje.

Na vreme sam shvatio da nam među njima nema Prometeja, nema Lazara i da su u zabludi svi oni koji danas misle da slede viziju Zorana Đinđića jer su stali uz one koji su ga lično poznavali i tvrde da „pravoverno“ tumače njegovu zaostavštinu.

Završio se Sabor, a time i njihovo kafansko menadžerisanje. Predvođeni ekonomskim ekspertom, u gluvo doba, da ne puca bruka, spakovali su pedesetak neprodatih jagnjića i vratili se u Beograd. Ni cvancik nisu zaradili. No, niko nije smeo ni da šušne.