Ne treba prenebregnuti i činjenicu da će ovaj sporazum snažnije otvoriti i pitanje pristupanja Srbije NATO paktu jer se već može čuti argumentacija da se teško mogu razvijati odnosi sa EU ako se zemlja koja teži EU nalazi van natovskih struktura.

Dok je izvođena „Marseljeza“, beogradska publika zviždala je Kušneru, Širaku, Sarkoziju, Leviju... a ne Anriju, Anjelki i Riberiju. Ko to ne razume, verovatno misli i da bismo sada Nikolu Žigića i pola „Marakane“ morali da isporučimo Hagu.

Ali najzanimljivije od svega je nedostatak većih reagovanja na njegovu formulaciju i pomen ,,klečanja'', čime je sam nametnuo poređenje sa Brantom. Srbija ni u jednom istorijskom momentu nije ličila na Nemačku Trećeg Rajha, i svako takvo poređenje je krajnje zlonamerno, a pristajanje na takvo poređenje je ili glupo ili politički nepismeno.

Priča ukazuje na duboki sukob oko imenovanja vrednosti, koji će odlučiti „kome će se carstvu prikloniti“ Evropa – uskogrudoj, ksenofobičnoj i netrpeljivoj „beskonačnosti sitnih razlika“, ili širokom, šarolikom i na kulturnom dijalogu zasnovanom prostoru?

Apatija i defetizam građana Srbije toliko su se raširili da je „gađenje“ i bežanje od problema Kosova postalo svojevrstan trend, a izjave tipa „muka mi je više od Kosova“, koje bi do 2008. izazvale zgražavanje i osudu većine ljudi, sada su postale sasvim legitimne i razumljive.

Zbog čega je mnogim srpskim medijima zanimljivija eventualna neskromnost srpskih vladika, nego eventualno nepoštenje srpskih političara, verovatno je najvažnija dilema "krhke srpske demokratije", kako haotičnom stanju u državi već predugo tepamo.

Sve i kada bi Srbi želeli da poslušaju vladu Srbije da prihvate ono što je ona obećala u Briselu, to je nemoguće sprovesti bez teških lomova, čak i unutar porodica. Iz ove nakaradne odluke vlade, rađa se mnoštvo životnih problema. 

Ne, to nikako ne možemo dozvoliti, da naša zlata padnu u depresiju. Nema para? Ma, ne može da nema! "Da bih ispunila želje svog sina moraću da uzmem kredit", ispoveda se jedna mama, čije dete, bar dok majka uspeva da žonglira ratama i otplatama, može da se nada kakvoj-takvoj psihičkoj stabilnosti.

Zato ovo nije samo akt nepotrebne i dobrovoljne kapitulacije, nego i jednog besmislenog samoponiženja, odnosno, neka vrsta veleizdaje. Čin zbog kojeg će ova generacija Srba odgovovarati i stideti se i pred precima i pred potomcima.

Ono što dilemi oko akcija daje nesvakidašnju specifičnu težinu jeste to što je isključiva. Jer, ovde ne mogu da se primene tradicionalni recepti tipa "i Kosovo i Evropa". Ne, ovde morate da donesete odluku koja isključuje jednu od dve mogućnosti. Ne možete uzeti i 800 evra od brokerske kuće i 1.000 evra od države.