Francuska je u njihovo doba bila ono što odavno više nije, zemlja velike kulture i velikog milosrđa. Ona nije na anglosaksonski način davila, sekla i kuvala narode u uzavrelom sirovom globalnom loncu, nego je od njih tražila da ostanu svoji, nacionalni i tradicionalni.

Srbija nikada neće ostati bez Kosova osim ako sama Srbija ne prizna ovu NATO tvorevinu. Verujem da u Narodnoj skupštini Srbije nikada neće biti većine za takvu odluku.

Naslućujem da je razlog neuspeha aukcije obveznica nemačke vlade to što je isti orkestriran od strane SAD, vlasti EU, a posebno Evropske centralne banke, kao i privatnih banaka, kako bi kaznili Nemačku što nije dozvolila da ECB otkupi suverene dugove zemalja članica EU.

Uopšte ne kažem da se ne smeju iznositi ideje, pa i ideja o podeli, koju, vidim, zastupa i Jevgenij Primakov, ali se one ne mogu uvoditi na mala vrata, pogotovo ne od stranaka koje javno zastupaju stav o celovitosti Srbije i koje arbitriraju o tome ko je navodno iskren, a ko nije u odbrani Kosova.

Čak i ono što nam se povremeno, preko medija naklonjenih vlastima, servira kao trijumf, u stvari je najčešće beznačajan napredak, od kojeg nikakvu suštinsku korist nećemo imati. Posle takvih 20 godina, ova zemlja je gladna uspeha. Ova nacija pati za pobedama. Ovom narodu smučila su se posrtanja.

Nedvosmislena je činjenica da veliki deo građana Srbije smatra da ne treba prihvatiti secesiju Kosova, a naročito ne njegovo priznanje zarad bilo kog cilja i to iz državotvornih, patriotskih, ustavobraniteljskih i sličnih razloga.

I nadaću se. Uporno i tvrdoglavo. Sve dok ne čujem nekog Roma/Cigu/DŽipsija da kaže: "Transparentno ću da devastiram, ionako sam vulnerabilan. Sin neće da aplicira za školu klavira, nego po difoltu svira trubu". Kad to doživim, biću mrtav čovek.

Potpredsednik se prvo kao nešto nećka, da li će se odazvati pozivu Eštonove ili ne, kao što se onomad  nećkao da li će ostati u radikalima ili preći u naprednjake, a onda je ni manje ni više pozvao Englesku i Nemačku da se priključe u Briselu!? Do sada smo igrali sa tri igrača manje, a od sada sa pet!

I sve bi, naravno, bilo već viđeno, normalno, obično i logično, a svako dodatno pitanje suvišno, da se ne radi o zakonu koji se bavi novcem, i to ne bilo čijim, već onom koji pripada građanima Srbije. A kada je o novcu reč, godine opasnog življenja su nas naučile da s tom stvari treba biti oprezan.

To se odnosi ne samo na njega već podjednako na njegovu destruktivnu stranku, čija se ukupna ideologija svodi na razbijanje države kao uvod u sledeću fazu njene propasti. Program stranke sadržan je u njenom nazivu.