Veličina Vojine promene leži i u činjenici da se napušta jedna politika kojoj je i sam doprineo. Ona se ne napušta preko noći, već posmatranjem stvarnosti širom otvorenih očiju. I ona se ne napušta radi sticanja jeftinih političkih poena, već zbog dubokog sagledavanja stvarnih interesa Srbije.

Pošto postaje jasno da je tom režimu bilo jedino bitno ko je za njega, nevezano za ideologiju (koja stvarno nije ni postojala), pada u vidu celokupno moralisanje o „neprijateljima države“, jer je to bila (i još uvek jeste) relativna kategorija.

Preliminarni izbori neće uzrokovati promene u spoljnoj politici, barem ne na desnici. To će biti manje-više isto. I upravo zato će neokonzervativci, koji su oštroumno podržali pokret Čajanku, očuvati svoju prevlast u Republikanskoj partiji kada su u pitanju inostrani poslovi.

Ipak, Ugovor o kolektivnoj bezbednosti predstavlja neophodan činilac kada je u pitanju nova bezbednosna struktura u Evropi i u svetu. Cilj Ugovora o kolektivnoj bezbednosti je svakako borba protiv terorizma koji i na tlu država članica bivšeg SSSR-a uzima sve više žrtava.

Paralelno 15-godišnjem postojanju Vajmarske, Srbija je pretrpela niz neuspeha: primorana da prihvati poraz i krivicu za ratove, dužna da plaća za grehe režima za koji smatra da ga je sama zbacila, i na kraju primorana da se bavi ekonomskom krizom nad kojom nema kontrolu i sa kojom nije u stanju da se sama nosi.

Ukoliko birači u Republici Srpskoj žele da uspostave nezavisnu državu, SAD i druge NATO članice treba da poštuju tu odluku. Održavanje vegetativne BiH u životu putem međunarodne pomoći ne služi nikakvom legitimnom američkom interesu.

Politika SAD suštinski nije politika SAD-a čak ni kao megalomanske nad-države koja je sve manje u dodiru sa svojim federalnim državama. To je ponajmanje politika građanina Teksasa, Kalifornije, Jute ili bilo koje druge američke države.

Milošević nije prisutan već deceniju. Šest godina posle mog odlaska iz Ambasade u Beogradu i 11 godina od završetka NATO bombardovanja, odnos Srbije prema NATO ostaje osetljivo pitanje, što je potpuni kontrast u odnosu na druge delove regiona.

Srpski prozapadni lideri su toliko privrženi Zapadu, a u potpunosti su omanuli u razumevanju Zapada. Ne znaju s kim imaju posla. Među ovim nemoralnim svetom biti ljubazan znači da si gubitnik, i da mogu nekažnjeno da nastave da te varaju i šamaraju.