Kad su Rusi prestali biti zadovoljavajuće strašilo, našlo se „manjih bitangi“ (Sadam Husein), „banditskih država“ i „zlih naroda“ (Irak, Severna Koreja, Srbi), a onda je oglašen magloviti i nikad ni približno jasno dimenzionisani „rat protiv terorizma“...

Štaviše, sami ekonomisti i akademici često su u rukama privatnih interesnih grupa. Korporacije su otkrile da novcem mogu kupiti profesore, akademska odeljenja i tink-tankove, kao i novinare.

Kosovo ne treba da bude spoljnopolitički prioritet Vašingtona.SAD je vodila rat protiv Srbije i sponzorisala nezavisno Kosovo u velikoj meri da bi kaznila Beograd za njegove stvarne ili izmišljene grehe, a ne zato što je Kosovu jemčila status državnosti.

Špijunska afera oko koje se diglo mnogo prašine, bezbolno je privedena kraju, bez štete po bilo koju stranu i, čini se, bez ikakvih posledica po američko-ruske odnose. Međutim, da li je ovo zaista i srećan kraj za američke istražne organe?

Teritorijalna trampa je jedina varijanta u kojoj gubitak severa može biti svaren u Prištini i na taj način može obezbediti osnovu za sporazum. Ako Srbi nagoveste da nisu zainteresovani za pogodbu, Zapad treba da preuzme kontrolu nad severnim Kosovom.

Licemerno je opravdavati agresiju, što je postala nacionalna karakteristika Anglosaksonaca, dok zaista iskreno veruju da čine dobro time što bombarduju Avganistan, cepaju Jugoslaviju, ili nameću svoj poredak u Iraku.

U svim događanjima povezanim sa naftom odražava se istorija savremenog sveta, prepliću se geopolitičke namere i strateški interesi, konflikti i intrige, ekonomski ciljevi i komercijalne koristi.

Tvrditi da su Talibani pobedili Zapad znači shvatiti stvari sasvim naopako. Ono što je u velikoj meri održalo Talibane, jeste defetizam NATO snaga. Talibanske vođe „iskoristile su „defetističke“ komentare zapada kako bi izvojevale propagandnu pobedu“.

Najgori scenario bi mogao biti ukoliko “bogati ranjeni lav” ode u krajnost i pokuša da silom, možda i vojnom, krene u zaštitu i oporavak svog “oronulog carstva moći”. Ekonomska kriza iz tridesetih godina prošlog veka, zbog nesloge upravo najmoćnijih, praktično je okončana tek Drugim svetskim ratom.

Kada god sam u Srbiji od 2000. godine do danas govorila o realnom anti-NATO raspoloženju, pre svega u Francuskoj, ali i u čitavoj Evropi, naši mediji su to slušali sa nevericom.