Том основцу, као и сваком другом тог доба, треба лопта, и прича са девојчицама на улици, а не прича о Србима, историји Балкана и замајавање са националним питањима, која су превелика и за много веће од њега.

Ако је формула успеха пројектаната наднационалних интеграција симулација националних вредности од стране локалних марионетских режима онда је она потпуно остварена у српским „проевропским“ снагама на челу са Тадићем. 

Најновији пример двоструких стандарда и лицемерја наших данашњих људскоправаша јесте оно што се дешава са двоје асистената Правног факултета Универзитета у Крагујевцу, мр Зораном Чворовићем и мр Соњом Спасојевић.

Према подацима Уније послодаваца Србије, у последње три године домаћи инвеститори пре одлучују да новац уложе негде другде него у Србији. Највећи одлив капитала је у областима производње текстила, графике, трговине, дрвне индустрије, хемијске индустрије, фармације.

Мислим да у Србији полако сазрева тренутак, да се покрене озбиљна дебата о томе да ли вреди улагати националну енергију у правцу европских интеграција.Све чешћа су преиспитивања о сврсисходности уласка у организацију која је изгубила политички компас.

Нема велике разлике у њиховим политичким порукама. То су „Европа“, „бољи живот“, „сарадња са суседима“, „борба против криминала и корупције“… Николић је обећао да неће мењати статут и смањивати надлежности Војводине. Све у свему, има неких разлика у нијансама, али су се у основним ставовима веома приближили.   

Важно је лансирати подесну политичку мантру и онда је бесомучно котрљати докле год производи одређени политички привид, а при томе доноси и проценат гласова довољан да се преживи на политичкој сцени и тражи нови партнер за следећу владајућу коалицију.

И Шошкићева биографија одсликава стручњака који вероватно нема намеру да много таласа, а јавности је одмах стављено до знања да би било боље да се на том положају нађе неко ко не би правио проблеме, па макар и незнатне, као што је то чинио Јелашић.

Резолуција о Сребреници само условно има политичку функцију. Њена права сврха је „едукативна.” Она је у првом реду била замишљена, и то са „геноцидом” као неопходним саставним делом и нормативним стожером.

Сам Коштуница се одрече политичке вечитости кад сможе снаге да врати мандат народу, али је могуће да  неки око њега, повероваше 2006. да ће им Шекспирова вечито јести из руке.