(Из Архиве НСПМ-а, 21.11.2007)
После слома Источног блока, победници су прогласили свој циљ – „уједињење Европе“, означено „историјском правдом“ и „природним следом догађаја“, с обзиром на „заједнички дом“ и „јединствену културу“.

Постојало је укорењено веровање да западни модел демократије може механички да буде пренет и на друга друштва, чија су историјска искуства и културне традиције различите. У данашњој ситуацији, неопходна је прецизнија информација и редефиниција.

Трансформација парламентарне демократије у партиократију, тј. у партије-машине које су саме себи референца,  прогресивно је учинила празним однос представљања између посланика и грађана. Политика постаје приватна активност, кaо било која друга пословна активност.

Проблем није само што ти плодни исламисти своју женску дјецу присиљавају да марамама покривају главу. Не! Они чак из земаља из којих потјечу доводе у Њемачку некакве брачне партнере. Није нити чудо да једном, иначе нормалном политичару, као што је Sarrazin, пукне филм.

Kинеска неконтролисана куповина хартија од вредности je допринела надувавању мехура на тржишту некретнина и стварању услова за светску финансијску кризу. Али, кинеско инсистирање да наставе да држе курс јуана фиксиран за курс долара, упркос паду долара, сада може направити још више штете.

Не треба заборавити да је орден Легије части добио и судија хашког суда Теодор Мерон, што је опет изазвало урлике оне друге антиглобалистичке срчане коморе Француске. Тако је орден постао не само чоколадна значка, већ и праћка-лопта у мрежи овог или оног политичког гола.

"Мет офис" предвиђа да ће у периоду од 2010. до 2015. бар половина година бити топлија од најтоплије забележене године (1998). Скептици се не слажу. Због океанских и сунчевих циклуса, кажу, чак се може десити и период глобалног хлађења.

То је био први пут како је турска владајућа Странка правде и напретка (АКП) допустила да се њена нарастајућа антизападна реторика прелије у спољнополитичку стратегију, а тај гест можда назначава да је даља сарадња Турске са Западом далеко од тога да је загарантована.

Употреба појма „хуманитарна“ интервенција и „хуманитарни“ рат са циљем да се агресија против Србије представи као пример праведног рата, треба да има снагу преседана и обрасца за све будуће ратове које ће водити САД и НАТО.

Шевенман је један од ретких политичара Запада који је умео да дâ оставку у тренутку када се није слагао са политиком земље коју је представљао. Као француски министар одбране, одступио је онда када је Француска узела учешће у првом рату у заливу, оштро се супротстављајући овој интервенцији.