Нова Путинова Русија, након сателитске Јељцинове је још одлучнија у подржавању формирања „квази-држава“ на Кавказу, а да ли ће ове државице и стварно постати независне под руским патронатом зависи превасходно од оне друге стране.

Да ли је могуће да САД стварно мисле да је неко у стању да покраде 6.500.000 гласова,  а да љути противник није у стању да укаже доказима на крађу таквог обима? Оно у чему САД греше, јесте процена да би хистеријом око изборне крађе могли да омекшају став Русије. Зато је и дошло до сусрета Медведев-Ахмединеџад.

Тешко је видети шта се још може сазнати о овој великој, глупој и неодговорној грешци. Међутим, постоји један други рат који захтева да буде истражен. Када би овај кабинет, или ова опозиција били озбиљни према истрагама о ратовима, онда би одмах дошло до истраге о оном ирачком сину – рату у Авганистану.

Сасвим је јасно да речи “пронађена” и “сумња се” не иду заједно у саопштењу једне озбиљне медијске куће. Остаје недоумица да ли је то случајност или нешто што је постало симптоматично када су у питању изјаве овог типа.

Разлика између Америке из времена прохибиције и Србије данас је у томе што овде неће бити могуће да се појави неки Ал Капоне који би профитирао од продаје никотина. Зато што у Србији новац од продаје никотина не иде мафији, него држави.

Иста идеологија која позива на национално и верско јединство скрива класно нејединство у оквиру исте нације и вере. То је данас њена основна друштвена улога, да покуша да помири капиталисте и раднике, експлоататоре и експлоатисане.

Било је ту и провокатора, али су они брзо напустили скуп и отишли да праве неред по улицама. Тада је СНП 1389 јавно, што је први пут на Балкану, спалио заставу мрске ЕУ. Ове године симболички смо, на исти дан, запалили заставу НАТО испред Вечне ватре.

Постављање Даничића уместо Шормаза свакако не иде у прилог тези да Војислав Коштуница води Демократску странку Србије према бољој будућности. Чиме се још једном намеће питање да ли је можда Драган Шормаз био у праву?

Сви ти „децентрализатори“, као што су Чанак, Кацин или Цоле, очигледно, мисле да смо неинтелигентни и  безумни, очигледно мисле да је веома забавно и уносно пред нашим очима и за наш новац растурати ову државу.

Велика је штета што је политизација победе над фашизмом на неки начин бацила сенку на овај свечани догађај, али једно је сигурно – тековине рата ће упркос овој политизацији остати вечне, јер жртве и разлог због којег су  поднете никада не смемо да заборавимо.