У већем делу медијске јавности али и у (културној) политици Владе ради се на поткопавању достојанства и самопоштовања. Групације интелектуалаца које не маре за националне политичке интересе нити за самопоштовање добијају јавни простор и државне награде.

Капетану нашег брода свакако да није лако. Море је олујно, а многи официри директно раде за гусаре, којима хоће да испоруче путнике. Чак и поједини путници су захваћени гусарском пропагандом и надају се неком добру у пиратској бази. Али, тамо нема добра ни за кога.

Колико су далеко од истине, припадници Иницијативе младих за људска права су близу новцу донатора, који су према овој организацији врло издашни. Према једном извору, Иницијатива је 2007. имала годишњи промет од 850.000 евра.

Да ли је 25 година трајања судског поступка светски рекорд? Замислите, није. Уставни суд Србије је недавно усвојио уставну жалбу жалиоца чији спор траје пуних 30 година! Шта ће нама паметним Србима све ово?

Масован и достојанствен испраћај патријарха Павла, Статут Војводине и политичке контроверзе које су га пратиле, стављање Србије на белу шенген листу,  подношење кандидатуре Србије за ЕУ и посета Дмитрија Медведева најважнији су догађаји 2009. у избору Нове српске политичке мисли.

Владавина затворених, и то пре свега партијских политичких елита више је него очигледна, а она природно проистиче из затворености и самодовољности наших политичких странака, које су данас без икакве идејне динамике и унутрашњег развоја.

Оно што је видљиво је да је чистка била нарочито оштра међу кривичарима и у тужилаштву, дакле, онима који се баве класичним криминалом. То нам говори да нова проевропска власт жели да контролише криминалну политику. Жели да им они буду послушнији но досад и да им не сметају.

Питање безбедности Бранкице Станковић морају да решавају одговарајуће службе. Основаност тврдњи које Бранкица Станковић износи, сасвим је друго питање и тиче се њене професионалне части.

Од када је Коштуници продат рог уместо свеће којим је, на часну реч, доказивана његова нестраначка позиција, Ђелић бележи лични успех за успехом. У својој каријери, мерено зеленим новчаницама, Божидар је врло егзактан.

Намера да се гради аутопут и други колосек железнице ка Подгорици јесте ствар за расправу, и о њој се мора говорити јавно и гласно: није у питању само просперитет једног региона и једне националне мањине, већ економска будућност Србије.