Од данас се може очекивати да ће се повећати број земаља које ће прихватити да је Косово нова самостална држава. У ствари, “косовски случај” користи се као тројански коњ за напад на светску институцију (УН) која се нашла на путу глобализма.

Окупационе власти издиктирале су нови устав Јапану, успоставиле своје војне базе, судиле ратним злочинцима, одређивали ко ће им бити пријатељи, а ко непријатељи. Јапанци су то све послушно и кооперативно прихватили као нешто што се мора.

Да се не лажемо – збиља је тешко претпоставити да би Србија прошла „боље“ и „сачувала Косово“ да се, којим случајем, играло на „јачу карту“ тужбе или да је одлуком да се тражи саветодавно мишљење – а онда и тим мишљењем – сада „Косово изгубила“.

Било је илузорно очекивати да ће неповољно саветодавно мишљење МСП-а покренути талас оставки у политичком руководству Србије. Напротив, десило се супротно. Демонстрирано нам је готово монолитно јединство у ново-старој фази борбе за Косово и Метохију.

Јасно је, међутим, да има много разлога зашто је све учињено немуштим језиком, а први се крије у чињеници да су наши ''правни експерти'' и власт у целини били под утицајем оних који одговор нису ни желели, који су и довели до ''реалности коју живимо''.

Удаљавање од Запада би тешко коштало Русију, али не би било бесплатно ни по САД. Изолована Русија би чинила много тежим да се такве међународне институције као што су УН користе за спровођење интереса САД. 

Спремност Вашингтона да оконча макроекономску неравнотежу зависи од његове спремности да стварно прихвати један плуралистички свет - свет у коме центри моћи у Европи, Кини, Јапану, Латинској Америци, Блиском истоку. Али до тога неће доћи све док се Америка не одрекне своје империјалне мисије.

Истина је да би обе државе могле да уче једна од друге. Тексасу још увек недостају велики калифорнијски универзитети, а заостаје и у културној сфери. Калифорнија би могла да усвоји не само тексашку минималну државу, већ такође и мање једностран приступ политици и срдачнији однос према Мексику.

Било какав делотворан споразум мора да помогне угроженим земљама, посебно најсиромашнијима, да се прилагоде климатским променама, којима су најмање допринели, а највише су погођени. Та подршка мора да буде додатна, а не „препакована“ хуманитарна помоћ.

Будућност је неизвесна - највероватније ће они на власти обуздати народну експлозију. Но, то више неће бити исти режим, него само још једна корумпирана ауторитарна власт. Важно је имати на уму да смо сведоци великог еманципаторског догађаја.