Америка је зрела за почетак новог политичког поглавља. Хоће да поново буде инспирисана, као пре четрдесет година. Сетите се – ни Џ. Ф. К, нити његова браћа нису били левичари. Били су реалисти, али у исто време и идеалисти.

Бројне критике на рачун бугарских политичара и странака готово непрекидно стижу како од бриселске бирократије, тако и од разочараних грађана. Стиче се утисак да су политичке и економске реформе само „окрзнуле“ окошталу, корумпирану и криминализовану државну структуру.

Председник Никола Саркози констатовао да је криза штампаних медија достигла забрињавајуће размере и да је то штетно за нацију, па је подржао мере за ублажавање кризе које ће француску државу коштати по 200 милиона евра годишње у наредне три године.

Можда ће америчким конзервативцима Черчилово прогонство помоћи да се понесу са неправдама које носи Обамина администрација. Могу чак да донесу одлуку да први чин новог републиканског председника буде враћање Черчилове бисте у Овални кабинет, као симбол његовог најновијег повратка.

Још 2006. године Одбор УН за борбу против расне дискриминације је нагласио да је узнемирен положајем Русина у Украјини и препоручио званичном Кијеву “да размотри питање признавања Русина као посебне националне мањине”.

„Проблем са бугарским организованим криминалом је у томе што је превише добро организован“. Овим речима је бивши амерички амбасадор у Софији указао на повезаност бивше Државне безбедности и главних вођа „економских група“, чија завидна имовина изазива чуђење западних стручњака.

Примање Балкана у Унију је било и биће примарно вођено политичким мотивима. То важи не само за Бугарску и Румунију, него и за Грчку током седамдесетих. Зато мислим да ће процес на крају обухватити и Босну и Косово.

Кушнерова љубав према Албанцима очигледно не јењава, а „косовска влада“ је према Кушнеру веома великодушна. Уосталом, новац није тешко зарађен, а и има га довољно. Путеви новца су племенитом Кушнеру добро знани: уновчени органи српских несрећника. 

Морамо отворено рећи да је садашњи економски систем унутар ЕУ систем спутаног тржишта, у коме константно расте централна контрола над привредом. Резултат је стални пораст уплитања власти у тржишне процесе.