Већа аутономија у економској политици, примерена различитим потребама и нивоима развоја, услов је да земље ЕУ изађу из кризе. Чак ни ово, без технолошке предности и повољних сировина из колонија као пре два века, није сигурно.

Генерација Ангеле Меркел на Европу гледа као на функционални инструмент и жели да она функционише у складу са интересима Немачке. А због економске снаге Немачке њено буђење из европских илузија има веће последице по остале.

Да ли ће Грчка бити у стању да се извуче? Да ли ће Немачка икада прихватити икакву одговорност за кохезију еврозоне – осим што очекује остале да се сложе и приђу Немачкој?

За разлику од ранијих периода напетости, када су за лоше односе креатори јавног мњења подједнако окривљавали како Америку тако и Кину, сада за напете односе сви без околишања окривљују Кину.

На афричком континенту концепт хуманитарног рата потпуно је заказао, Американци су пронашли друге делове света који су од виталног националног интереса као што је Блиски Исток и Балкан где су поново применили стратегију хуманитарних интервенција...

Јанукович је без обзира на  своје стратешко опредељење  према Русији за своју прву спољнополитичку председничку посету  одабрао седиште ЕУ у Бриселу, а три дана иза тога је посетио Москву.

Узимајући у обзир да оснивачки уговори ЕУ изричито забрањују спасавање државе еврозоне која не испуњава своје обавезе, логично је да Грчка плаћа највећу цену ове нове ситуације, а ни Шпанија није у много бољој ситуацији. Даља судбина Грчке није ружичаста.

Амерички лидери су континуирано осујећени у својим напорима да Кину укључе у кампању наметања оштрих економских санкција најновијим потенцијалним нуклеарним пролифераторима: Северној Кореји и Ирану.

Потпуно је јасно да су „европске вредности“ једна велика измишљотина. Европска унија је у суштини арена, где најмоћније земље намећу вољу слабијима. То што неке државе у ЕУ имају висок стандард за своје грађане, не значи да оне то хоће и за друге државе.

Зашто америчка влада тако олако потеже за војном силом као решењем за сваки свој спољнополитички проблем? Вашингтон је претворио рат у питање избора, у још једну спољнополитичку опцију.Укратко, Бушова администрација је озбиљно разматрала да започне Трећи светски рат.