Видели смо да су признање косовске „државе“, „Прешевска долина“ и улазак у НАТО, три услова који се, засада, наговештавају Србији. Ако се са проширењем ове листе настави, можда ћемо на крају да навијамо да мишљење Хашког суда буде негативно по Србију.

У "Упутству" се изричито наводи да као увредљиви и деградирајући нису дозвољени ни појмови лезбијка (већ лезбејка), педер, перверзни, ненормални, сека перса, женски петко, лезбача, топли брат, мушкарача, сексуално девијантни, болесни.

Српској политичкој елити предстоји тежак период у коме ће власт морати да објасни народу како је и зашто политика за коју су гласали доживела крах. Међутим, уколико је веровати нашем премијеру, све је у најбољем реду. Невероватна је истрајност у одржавању овог колективног сна у животу.

Све уочљивије присуство Турске на нашим просторима и све јасније најаве из Брисела да од скорог проширења ЕУ неће бити ништа представљају „случајност“ са којом наша „елита“ упорно одбија да се суочи.

Кредит вредан милијарду долара начелно су прошле године договорили Борис Тадић и Дмитриј Медведев, приликом посете руског председника Србији. Тада је министар за инфраструктуру Милутин Мркоњић изјавио да очекује да ће он бити реализован до краја 2009. године, уз најповољније камате и без условљавања. 

Фабриковати до у бескрај полуистините вести и представљати их као да су од судбоносног значаја за Србију само је једна страна медаље. Друга, још важнија је спречавање изношења другачијег виђења стварности и реалнијих путева изласка из лошег стања.

То што имовинске карте српских функционера више скривају него што откривају довољно говори о озбиљности целе ствари. Чињеница да многи  функционери тврде да немају ништа, и да од све имовине имају само плату, упућује на закључак да је већина своју имовину пренела на супружнике.

Ове активности немају директне везе са гаткама. Али имају везе са обликовањем свести народа. Или – са спиновањем. Постављам питање: Која је разлика између залуђивања народа разним пророцима и спиновања? И има ли разлике, осим у технологији спровођења?

Где је основ да се говори или пише о „Споразуму из Рамбујеа“? Да ли је неко могао да потпише капитулацију и сагласност за окупацију? Српско-југословенска делегација у Рамбујеу и Паризу то није учинила.

После првог удара велике светске кризе, затим осталих криза са којима се сама ЕУ суочава и све одлучнијег уплитања Турске у балканске прилике, политика „ЕУ нема алтернативу“ одаје утисак утопијске више него икад.