Учестале посете све јасније указују да ће Србија у овој геополитичкој стисци покушати да заигра на карту несврстаних. Усудио бих се рећи, за Србију данас готово да и нема другог пута – сем „трећег пута“. И то како на унутрашњем, тако и на спољнополитичком плану. Што пре то сви увиде, биће боље за све.

Питао бих господина премијера због чега су у његовом ценовнику новинарске грешке 50 милиона динара скупље од грешака полиције, здравства, судства, министарстава? Да ли су кобније? Трагичније? Односе више живота?

Подстрекавање представља облик одговорности који се може заснивати искључиво на умишљају, за разлику од саизвршилаштва које се може засновати и на умишљају и на нехату. Зато је важно указати да радња подстрекавања не може да представља уопштено позивање на извршење кривичних дела.

Настанком Николићевог новог политичког дискурса политичка сцена у Србији окренута је готово наглавачке. Рецидив из времена ДОС-а, који су звали „уцењивачки капацитет малих странака“, појавом напредњака у парламенту доживео је привремени концептуални крах.

У Србији ће опстати тренутно најбројније и најбогатије странке, скупштинске странке. Биће удружене у картел, па ће у огромној мери избегавати политичку одговорност. Оснивање нове политичке странке ће постати готово немогуће.

Ангажованост СНС на терену и жеља да се реализује изборна воља грађана у београдским општинама делује све озбиљније. У том контексту се и може разумети њихова скоро симултанка, односно преговори са готово свим политичким опцијама за формирање општинске власти.

Бивши амерички председник Џими Картер изјавио је да Израел има око 150 атомских бомби(!), чиме је прекинуо израелско ћутање по овом питању… Наравно да Израелу и Америци никако не би одговарало да у региону постоји још једна нуклеарна сила.

Први услов српске слободе јесте да се сви Срби саберу под једном заставом и кажу одлучно НЕ ,,другој Србији” и пројекту ,,интеграције” у ЕУ и НАТО, а да би се то остварило, нужно је правазићи општу разједињеност и секташтво, сујету и лидерство, личне амбиције и идеолошку нетрпељивост.

Као да ДСС није била у власти у време највећих афера, разорних приватизација, тајкунских монопола, осиромашења и повећања незапослености. Она се понаша као да није ни излазила из опозиције и као да се тек спрема за остваривање својих епохалних идеја.

(Из Архиве НСПМ-а, 28.06.2008)

Где је Видовдан, ту је увек и прича о херојству, жртви и издаји. Књиге кажу да је Вук Бранковић, по свој прилици, неоправдано оптужен за издају у Косовској бици. Нажалост, у актуелној борби за Косово таква грешка тешко да се може поткрасти.