Запањујуће поступање медија може се објаснити власничком структуром у медијима и, још важније, утицајем који ДС има преко Ђиласа, Шапера и Крстића на медије. То објашњава шокантно слепило медија и спремност да ДСС линчују због исте ствари због које хвале ДС.

Из Коштуничине политичке и личне судбине две врсте поука се могу извући. Прву би требало да извуче сам Коштуница. Ово је последњи час да покуша да политички спасе себе, странку и национални пројекат "трећег пута".

Пошто су нам Греј и Светска банка открили фантастичну истину да "не постоји искуство у свету које показује да одељења са мање од 30 ученика воде већем квалитету", ми, српски просветни радници, одмах ћемо да исправимо ову нашу страшну, провинцијалну заблуду.

Наша приватизација је испунила свој круг, од слављеничке приватизације „Сартида“ до понижавајућих понуда за Београдски сајам. Понижење и осећај губитништва остали су као белези на попришту наше "успешне" приватизације.

Наш здравствени систем базиран је на конфликту интереса (исти лекари раде у државном и приватном сектору), у којем је корупција озакоњена (листа чекања се, према законској одредби, прескаче уз плаћање), где се директори постављају уз благослов партијских, а не стручних кругова.

„Косовска вертикала“ српског народа пропада са обесмишљавањем антифашистичке борбе и неповратно води и релативизацији борбе против америчке хегемоније, борбе којом ће се у будућности, вероватно, поносити далеко лошији и мање заслужни од нас. 

Да ли је само полицајац који је замахивао пендреком крив за смрт Панића? Пошто ни после годину дана не знамо кривца, очигледно је да он има неку врсту саучесника. Његови саучесници су сви одговорни из тужилаштва и полиције, који нису спровели поштену истрагу. 

Штошта проистиче из овакве Динкићеве оптужбе. Пошто Ивица Дачић сигурно није политички авантуриста који стратешке одлуке доноси на основу гатања тарот картама, може се са сигурношћу претпоставити да је, док је обмањивао радикале и народњаке, увелико имао договор са Борисом Тадићем.

Одбрана права на долазак Томпсона, преко мреже кабловских оператера, у српске домове, само је первертирани израз становишта које је одавно изгубило везу са стварношћу. Оно и нас хоће да увуче у свој надреални свет, у коме је нормално оно што није нормално, а ненормално оно што је нормално.

Праведно би било да се бирачи бар у једном изборном циклусу одморе од Млађана Динкића, његових акција од хиљаду евра, колоса у виду „Фиата“ и другог празноречја, спасавања банкарског сектора, приватизације, Националне штедионице, Народне банке...