Srbija je sada potpuno podeljena oko pitanja treba li potpisati Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, a da pri tome na prste mogu da izbrojim ljude koji su ovaj dokument ikada pročitali (ko nije, a hoće to da učini, imate ga na sajtu Kancelarije za evropske integracije).

Tih godina imali smo priliku da gledamo komunističke komesare koji su nas redovno obaveštavali i ubeđivali koje uslove još treba da ispunimo da bismo ušli u to obećano „besklasno društvo“. Danas, umesto komunističkih, mi svakodnevno gledamo briselske komesare sa svojim „humanim“ uslovima.

Moj negativan stav nije posledica mišljenja da članstvo u Uniji nije ekonomski probitačno. Naprotiv, smatram da se Unija pokazala kao izvanredno uspešan „motor razvoja” za sve manje razvijene zemlje Evrope koje su se u nju učlanile. 

Osim izrazito negativnog stava dela javnosti prema ministru Dinkiću, retko se mogla čuti stručnija i argumentovanija rasprava o efektima njegove dominacije u ekonomsko-finansijskoj sferi poslednjih osam godina (sa kraćim prekidom). 

Dojučerašnji koalicioni partneri su već u prvoj nedelji kampanje porušili sve mostove i gotovo je nemoguće očekivati da bi DSS i DS mogli opet da formiraju vladu. To poglavlje je za duže vreme ili verovatno definitivno zatvoreno.

Zar je realno očekivati da će uporan čovek, kao što je Dinkić, posle svega učinjenog, odustati od sabotiranja sporazuma? Zar bi on pred izbore „dizao prašinu“, zar bi mesecima podrivao vladu - da bi se posle 11. maja pomirio sa sudbinom i pružio ruku ruskim partnerima?

Na planu ideologije, oko DSS se okuplja diskurs koji govori o odbrani autentičnosti Srbije u odnosu na EU i globalizovani svet. Problem sa tim je što je sam pojam autentičnosti, kako ga shvataju zastupnici ove politike, takođe prazan.

Ne slažem se ni sa jednom od ovih gluposti koje sam napisao, nego sam hteo da vidim kako izgleda kada radiš protiv svoje nacije i države. Mogu da vam kažem da je lakše nego što sam očekivao. Na sve strane nude se kvaziargumenti koje „Srbi" mogu da upotrebe protiv Srba.

Ne otkrivamo nikakvu tajnu kada kažemo da je Srbija bila u središtu pažnje u Brdu. Kako je jedan naš kolega rekao, mi svi za Srbiju hoćemo isto ono što je i Slovenija – koja je zajedno sa Srbijom nekada bila jedna od jugoslovenskih republika a sada predsedava EU – postigla. 

Moram da pri znam da sam komentar Rastislava Dinića shvatio u neku ruku kao svoj neuspeh, a ne samo njegov. Naime, žalosti me činjenica da na prošlogodišnjim Filozofskim susretima, na kojima smo zajedno diskutovali, kolega Dinić ništa nije naučio o liberalizmu.