Коме дакле треба то непрекидно јавно кићење наших честитих ратара срамним изазом паор? Наравно, господским политикантима који јако воле да њих народ бира да би они тим народом владали. Ето, баш на то нас је упозорио чика-Јова Змај пре сто тридесет година.

Требамо се присетити да су и робови имали жељу, да нешто материјално, створено крвљу и сузама, оставе потомству. Запитајмо се, шта то ми остављамо нашим потомцима? Јесмо ли ми без жеља и љубави према њима? Сем дужничког и колонијалног ропства, да ли им још нешто остављамо?

Шта би било разумније него покушати наћи неки компромис, којим би Србија избегла понижавајуће кршење сопствених закона, а истовремено неутралисала бар део притисака нама ненаклоњене администрације. Ових милион долара требало је да буде управо тај компромис.

У западним друштвима главни субјекти политичких процеса су политизоване крупне корпорације, појединачни грађани су разбијени, изоловани, обесхрабрени да се међусобно организују

Сада је јасно да је пролећно ванредно стање било панично уведено и представљало непотребно тренирање строгоће из једноставног разлога – аутократски режими само силом могу да покажу дубину своје државе.

А још је трагикомичније што у сред тог медијског и политичког блата које сам наручује и перманентно производи, Премијер скрушено стоји пред камерама поручује граду и свету како „од њега нико неће ни једну ружну реч“.

Повереница је имала у виду да приликом испитивања да ли конкретно понашање одређене особе представља акт дискриминације, с аспекта антидискрими-национих прописа, није од значаја да ли је та особа имала намеру да дискриминише.

Француска политика, следећи ружне навике, наставља да притиска Србију и - у томе се преиграла. Овом изјавом су прешли црвену линију са које нема опоравка, само им то још нико није јавио. То је веома слична политика,која им се већ обија о главу у Африци

Најзанимљивија досадашња последица рата је колапс Немачке. Захваљујући хегемоној позицију у ЕУ она се се уздигла у економску велесилу, а потом се, само за неколико недеља показало колико је она политички немоћна.

Најављени раскид с косовским митом и видовданским заветом предочен је као један од услова за дефинитивно решавање косовског питања и стварање услова за „историјски договор“ Срба и Албанаца. Залагање за разградњу овог, по неким мишљењима погубног и анахроног мита део је укупних настојања да се оствари једна од кључних идеја председника Републике Александра Вучића о неопходности промене и преобликовања свести српског народа, који и даље робује својим ирационалним историјским представама и митоманским заблудама.