Након четири месеца од почетка протеста грађана  Србија против насиља, може се са пуно оправданих разлога већ сада рећи да су и они доживели исту судбину као и сви досадашњи  протести

У вези са Резолуцијом 1244 СБ УН поставља се питање њене правне ваљаности. О томе се у српској јавности готово ништа не говори, већ се Резолуција узима као датост, готово богом дана

Серија „Сенке над Балканом“ Драгана Бјелогрлића је већ након прве емитоване епизоде изазвала бурне реакције публике – док је већина била одушевљена подизањем техничких стандарда домаће филмске продукције (укључујући ту и приповедачке поступке) на до сада невиђен ниво, критичари са, условно говорећи, „српске деснице“ гласно су негодовали због „искривљивања историјских чињеница“ и „блаћења српског народа и великана српске историје“

Kорен нашег заостајања лежи у 19. веку (и раније), у којем је Србија остварила врло спор економски напредак. И током доброг дела 20. века обим увођења нових технологија није био као на Западу, што је додатно продубљивало наше заостајање.

Директори НВО које немају више од десетак чланова желе да издају беспоговорна политичка наређења демократски изабраним представницима народа за које је гласало два милиона људи! Једно од тих „беспоговорних наређења” јесте и поменути Закон против дискриминације.

Огромни материјални и финансијски трошак ангажовања у Украјини присиљава САД да траже ублажавање трвења у односима са Кином

У крсташке ратове су првенствено ишли грешници како би окајали своје грехе и заслужили своје место у рају. Ако је рат против Вучића нека врста „светог рата“, дозволите онда онима који су у прошлости грешили да новим подвизима заслуже ваше поверење. 

Више је него јасно да је актуелна српска власт у тесној вези са Ђукановићевим режимом и да су у питању практично две главе исте регионалне хоботнице – само се овдашња боље претвара и скрива. Зато су сумњиве оне „патриоте“ које подржавају Вучића у Србији, а критикују Ђукановића у Црној Гори. 

Ето, само још тих неколико условчића, па ће Србија коначно добити дозволу да се кандидује за званичног кандидата за члана ЕУ. А одатле до пуноправног чланства 2020. и није тако далеко.

Ако жели да сачува још увек домантантан утицај на глобално управљање, Запад ће морати да незападним земљама, у којима живи 87% светске популације, понуди већу партиципацију у доношењу одлука у међународним институцијама