Страх од понављања историје наставио је да се шири Немачком, али и Европом, и после минулих покрајинских избора у Саксонији и Тирингији.

Актуелни ултиматум из ЕУ, достављен Србији и Косову пре 3 дана, чија тачна садржина није обелодањена (на захтев делегације ЕУ), последица је и производ више од 20 година дубоких фрустрација у односима између ЕУ и Србије (као и ЕУ и Косова). Главни разлог су изневерена очекивања. Оно што ЕУ данас може понудити Србији и осталим државама не-чланицама све је мање привлачно, пре свега зато што се чланство у ЕУ више не може обећати с било каквом извесношћу, а остале погодности које се нуде нису довољне. То значи да Европској унији остаје само мотка. Шаргарепе су потрошене. У свим испитивањима јавног мњења у Србији подршка чланству у ЕУ је константно испод 50%.

 Реално говорећи, са ова три споразума, Србија, заправо, и не мора формално да улази у НАТО, јер ионако примењује оснивачке уговоре НАТО и потчињава свој суверенитет НАТО стандардима и НАТО команди практично у истој мери у којој то чине и пуноправне чланице ове организације.

Ултиматум од седам тачака који су у Србију донели немачки парламентарци представља континуитет немачке политике према Србији, која је кроз цео двадесети век заснована на уценама, сматра писац и народни посланик Синиша Ковачевић.

Који то народ може да из држи да му је Дејан Бодирога, да му је најбољи кошаркаш непријатељ и да се он мери са певачицом сумњивог морала, да она буде важнија од њега?

Одлазак више од 500 Срба са севера Косова и Метохије у задњих месец дана показује катастрофалну националну и државну политику председника Србије Александра Вучића. Са члановима својих породица то је близу 2000 људи

Моћни атлантистички лоби у Шпанији не престаје да се залаже да Шпанија призна Косово. Али, какви су стање и учинци српске „меке моћи“ и културне дипломатије у Шпанији, најважнијој европској земљи која не признаје независност Косова? И шта се тренутно преко две наше главне испоставе - Амабасаде Србије у Мадриду и хиспано-српског културног Удружења „Иво Андрић“, пројектује по питању српског становишта?

 Уз пар година домаћинског пословања, Србија би имала компанију која би била за понос и која се не би продала за „тепсију рибе“, како народ каже. Судбина Телекома може бити и показатељ за судбину овог друштва.

Уопште, данас се у Србији главна битка бије у главама људи. Јер, наши највећи порази управо су ту започели. Гледамо око себе и видимо да наша економија припада странцима или безобзирним домаћим тајкунима, да сви заједно корумпирају политичаре и да заједно контролишу медије.

Када се узме у обзир позамашна производња артиљеријских граната, намеће се закључак да мала Северна Кореја могуће има већи производни капацитет у области (ракетне) артиљерије и од саме Русије