Али, га и још једном подсетити да је његова, владајућа коалиција изгубила и прошлогодишње и нетом одржане изборе у Београду: опозиција је 2022. освојила 70.000 гласова више, а и на овим је оних који су гласали против власти, прелиминарно, за око 65.000 више од броја  оних који су гласали за две изборне листе владајуће коалиције

Пре годину дана, 16 јануара 2022.године, одржан је референдум за промену Устава РС. Данас, годину дана касније, у потпуности је јасан игроказ који је употпунио мозаик, јасно утврђујући Србију као колонију за коју „правни поредак“ не представља било какву вредност

Претходних дана имало смо прилике да прочитамо и чујемо неке веома скандалозне и варварске изјаве - што од припадника „другосрбијанске“, што од припадника номинално „српско-патриотске“ јавности – на тему употребе црквенословенског језика у осликавању Храма Светог Саве.

Оно што плаши запослене у Телекому Србија, због чега су синдикати одлучно против продаје, је искуство из Хрватске где је након приватизације из компаније отишло 10.000 људи. Синдикати у Хрватској упозоравају да се, заједно са запосленима, из ове компаније исељавају и послови које је некада обављао ХТ.

Наравно, замислити Цветковићеву Владу како суспендује одлуку о једностраној примени ССП исто је што и замислити хоџу како се крсти у цркви. Ипак, оно што чуди је млако држање опозиције по овом питању. Зашто се опозиција по овом питању не би сложила?

Tелекомуникационе компаније и банке водили су људи који су били либертаријански настројени и који су заиста желели да креирају системе ради избегавања политичког надзора. Десило се управо супротно: интернет мреже, финансијска инфраструктура и глобални ланци снабдевања, које су првобитно успоставиле приватне фирме, на крају су искоришћене као оружје од стране влада, посебно америчке.

Овај серијал убедљиво и са много талента захвата суштину унутрашњих сукоба у људском друштву, а све да би нам причао једну у великој мери вечну причу о хуманости и отуђењу, емпатији и ксенофобији, баналности зла и узвишености добра, а све то стављено у реалполитички контекст који је сасвим примењив на савремено друштво. И који му је, можда, преко потребан. 

Нико не спори начелни захтев да пословање Телекома буде још профитабилније, организација рационалнија а модернизација бржа, али то нису разлози за продајутуђој државној компанији, страној држави, већ  разлог више да се Телеком задржи у власништву Србије уз предузимање одговарајућих мера?

Због промене концепције ове рубрике више неће бити моје колумне. Дозволићу себи слободу да у свом последњем чланку кажем нешто о сопственом медијском искуству, укључив ту и трогодишње искуство коментатора „Политике”.

Пре ће бити да је оно што уједињује многе од оних који се придружују пропалестинским протестима шире гледиште да спољне политике и војни апаратуси Сједињених Држава и њихових западних савезника дугују захвалност Великом капиталу и његовој експлоатацији остатка света