Дакле, јака валута и ниска инфлација нису циљ по себи. Да је тако онда би државама које то имају, попут Македоније, Хрватске, Бугарске, Албаније, Црне Горе или БИХ цветале руже.

Извесно отрежњење догодило се тек ових дана. Одустало се од идеје нових избора, а два важна актера, Тадић и Динкић, изгладили су спор. Такође, прекид испоруке гаса и опасност да стане производња показали су елити колико је ово друштво зависно од поремећаја у свету.

Како је могуће да се више узбуђујемо и више крвимо око Израела и Палестине, него око наших властитих сународника које убијају, који су под опсадом, и који већ месецима живе под сталним терором и у условима хуманитарне катастрофе?

БИА, ВБА и ВОА свакако сарађују по питању размене информација о потенцијалним изворима опасности од терористичких аката на простору Србије, али не и заједничког усмереног и координисаног ангажовања

Исто тако, у мејн-стрим медијима нема ни „Бриселског споразума“, нити озбиљне дебате о њему, иако се већ две године читава државна политика врти око овог документа којим се актуелна власт обавезала на повлачење српских државних структура са севера КиМ и обезбедила себи подршку релевантних (западних) центара моћи.   

Савет је утврдио да међу 30 најзначајних анализираних медија у Србији (12 дневних новина, 7 недељника, 6 ТВ станица и 5 радио станица) чак 18 медија је са недовољно транспарентним власништвом, чији прави власници нису познати домаћој јавности. 

Српска Православна Црква својој духовној деци о Божићу 2023. године

Референдумско изјашњавање грађана Србије вишеструко је значајно. Оно ће показати (више него социолошка истраживања или попис) у којој мери српско друштво и даље препознаје (толико потребан) однос између пуког преживљавања и историјског живљења једне нације и једног друштва

Ограничити и укинути слободу говора, а самим тим и слободу мишљења, наметнути ауторитет парадржавног цивилног друштва, које нити ко бира, нити коме одговара, а затим ће се грађани сами разоружати и препустити на милост политички коректних политика, уз обавезу да обилато финасирају исте.

Тако се – комбинацијом прећуткивања, игноранције и бахатости – третирају економски резултати, тако се третира тема медијске (не)слободе, као и замерке због демократског дефицита и сужења простора за аргументовану критику власти.  Не ради се ту о класичној цензури, већ о читавој палети систематског обесхрабривања критичке јавности.