Руска нуклеарна подморница ,,Курск'' доживела је хаварију 12 августа 2000- те године. Била је то највећа подморничка несрећа у историји у мирнодопско време

Војска на улицама у време ванредног стања – ништа неуобичајено ни ново, свака држава то ради, али на основу унапред припремљених и разрађених планова, уставних и законских овлашћења и прописа

Причињена штета од поплава је фактор који ће доминантно одредити стање привреде и друштва у Србији у дужем периоду, а начин на који се као друштво будемо суочили са последицама ове кризе умногоме ће утицати на будућност земље.

У свету који се суочава са до сада незабележеном конфронтацијом Запада, Русије и Кине, Кисинџер и у стотој години делује активно настојећи да предочи не само потребу за разумним решењем актуелне кризе, него и како би оно требало да изгледа. Његова актуелна посета Пекингу показује да жели да то решење и постигне, као што је то учинио и пре пола векакада је практично креирао баланс и равнотежу данашње три велике силе – САД, Кине и Русије.

 Држава која је преузела монопол над здравственим системом и његовим СВИМ запосленима, МОРА одговарати за НЕМАЊЕ довољног броја тестова, као и за ЛОШЕ инструкције у кризном ЛЕЧЕЊУ, а не да буде арогатна према људима који се разболе

Тај економски показатељ Чешке Републике је у 2013. години био негативан (око 3, 2 милијарде долара). Када се овај економски показатељ има у виду, јасно је да новац не ''тече'' од ЕУ ка Чешкој, већ у обрнутом смеру.

И „друга Србија” сматра да се на Србе из „прве Србије” не могу примењивати уобичајена демократска правила. Срби из „прве Србије”, наиме, најпре морају бити „лустрирани”, а њихове странке „реформисане”, да би тек онда могли да буду сматрани једнако вредним члановима заједнице.

Практични слом неолиберализма, који се најбоље види кроз незапамћену фискалну и монетарну експанзивност у кључним економијама модерног света, указују колико је за политичке елите битно да слушају глас већине. Упркос тренутним напорима да се обузда јавна потрошња и монетарна политика учини рестриктивнијом (обични грађани Србије то најбоље виде кроз раст ЕУРИБОР-а, тј. рата за стамбене кредите), заокрет од „државе благостања“ ка нечему што би личило на „про-бизнис“ политике, засноване на малим порезима и радикалном смањењу фискуса и јавних дугова, на срећу не изгледа реалистично

СЗО не делује да би уверавала и информисала светско јавно мнење. Сасвим супротно: покренута је „пандемија страха“, а не права благовремена међународна брига за јавно здравље (PHEIC)