Šalu na stranu, juče se pokazala naprslina u matrici, poput one u "Matriksu" kad crna maca, usled greške u programu, neprestano iz početka prelazi ulicu na istom mestu. Na tom mestu je program najranjiviji. Tu može da se očekuje da matrica počne da se urušava. Pitanje je da li je prosveta već postala svesna da je prekobrojna i da za nju nije planirano ništa osim tihog davljenja, te nema šta ni da izgubi?

Pobedili su Miloševićevi (i Šešeljevi) ljudi, ali koji su – gle čuda – u međuvremenu počeli da zastupaju, više-manje, Đinđićeve ideje. (Razume se, u onoj meri u kojoj se uopšte može reći da postoji tako nešto kao Đinđićevo političko zaveštanje ili politički program.)

Bilo bo dobro da Bajden, koji sada čini sopstvenu političku grešku istorijskih razmera produžujući ovaj rat, posluša savete današnjih stručnjaka za politiku tako što će pomoći u postizanju diplomatskog rešenja i učiniti Sjedinjene Države silom koja se bori za mir u svetu.

Cena koju bi Srbija morala da plati kao ulaznicu u EU je ogromna. Vlast je prikriva od javnosti ili zbog neznanja ili zbog manipulacije kako se ne bi poremetila deportacija Srbije u EU

Ovo je univerzalna metoda kojom se služe režimski novinari i tabloidni mediji u političkoj diskvalifikaciji svakog ko pokuša da kritički dovede u pitanje epohalne rezulatate ove vlade i njenog premijera, tumačeći ovakve stavove kao poziv na ustanak.

Koliko čitalaca ovog teksta bi se usudilo da tvrdi kako već za nedelju ili dve dana najave prištinskih medija i političara neće postati naša politička realnost, dok će se njihove srpske kolege mucavo izvlačiti kako „to“ što je dogovoreno ne znači ono što izgleda da znači.

Kada su i SAD i SZO proglasile kraj vanredne zdravstvene situacije, naivni su možda pomislili da je noćna mora zvana pandemija kovida-19 konačno završena. Ali mi koji smo od početka tvrdili da prava noćna mora nije sam virus, već distopijski odgovor vlade na njega u ime „javnog zdravlja“ - smatramo da nije vreme za slavlje

Osnovni problem u celoj ovoj priči je to što Rat u Bosni jednostavno nije završen. Zato je odnos i Srba, a pogotovo Bošnjaka, prema Srebrenici neljudski i ciničan. Žrtvu niko ne gleda kao žrtvu, već kao oružje

Saša Mirković je nove medijske zakone ukrojio prema interesima novih NATO gospodara i njihovih biznisnismena, aktera koji su nezavisnosti medija u Srbiji odani manje nego što je to bio Slobodan Milošević.

Milorad Dodik je, naime, pokazao da je moguće reći „ne“ i politički preživeti – pa se čak  i izboriti za neke nacionalne interese u uslovima (faktičkog) međunarodnog protektorata, da ne kažemo, strane okupacije. Naravno da je i tamo bilo propusta i grešaka.