Била је то у ствари још једна у низу медијских  парада  његовог дефетистичког праснословља  којом се само припрема терен за „историјске“ одлуке о постизању компромисног решења за Косово, и Метохију/ а да нико нема елементарну представу шта тај компромис у суштини значи/

 Углавном, мајстори из Заставе и СДПР-а (не војници) на приказу су се опет испромашивали, исто као и у новембру прошле године. Наиме, оптички нишани се морају "наштелавати" сваки пут кад дође до случајног пада пушке или кад се једном скину због транспорта. У овом конкретном случају, мењан је калибар и цеви различитих дужина, што је неминовно довело до потпуне непрецизности оптике. Због тога су уместо мета и стављени балони у које се гађа, јер су они осетљиви и пуцају и кад метак прође близу њих 

У исто време, уместо да је дошло до динамизирања после 80-их година ХХ века, како су обећавали теоретичари неолиберализма, у пракси се десило потпуно супротно. Годишња стопа раста светске привреде у 70-им годинама износила је 2,4%, у 80-им 1,4%, у 90-им 1,1%, а у првој деценији овог века наступила је глобална економска криза.

 Имајући у виду неспремност две стране да краткорочно поднесу огромне трошкове последичног разбијања глобалних ланаца снадбевања, веома је могуће да обема земљама одговара да барем што више одложе оно што им се чини неизбежним. 

Oвај споразум је понижавајући зато што је председник Америке искористио једну суверену, међународно признату државу, Републику Србију, и једну непризнату мафијашку НАТО творевину, Косово*, као пуке инструменте у својој предизборној кампањи

Творци наше пропасти, људи који су водили Србију од 2000, увели су неолиберализам на мала врата, а само декларативно се залагали за социјалну правду и економскe слободe.

 Још једном желим да нагласим да Украјина за нас није само суседна држава. То је неотуђиви део наше сопствене историје, културе и духовног простора. Од памтивека, људи који живе на југозападу онога што је историјски била руска земља називали су себе Русима и православним хришћанима

Српски језик ће се вероватно вратити на преко 50% и тада ће бити још много теже правдати како да се језик којим говори натполовична већина становника не учи у школама. А број Срба и Црногораца ће се вероватно приближити.

Можда ће се након смрти Добрице Ћосића створити услови да он не буде више предмет сталних политилкантских и памфлетистичких напада већ ће његово књижевно дело бити предмет нових и објективних анализа.

Госпођа Меркел и, нарочито, министар Вестервеле последњих месеци као да су се трудили да кад год за то постоји прилика доспу још мало соли на живу косовску рану. А то баш и није најпрепоручљивије у земљи у којој постоји узречица „мрзим га ко Немца“.