понедељак, 06. фебруар 2023.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике
Рубрике
Wikileaks на НСПМ

Србија након посете потпредседника Бајдена

Викиликс   
понедељак, 27. децембар 2010.

На нама је да објаснимо да посета потредседника Бајдена није била само награда за добро понашање, већ пре почетак нечега што мора да буде знатно интензивнији дијалог о томе како можемо да сарађујемо ближе и продуктивније на заједничким циљевима

 
Политички живот

"Тактичким победама" Александра Вучића до Косова у УН и "нормализације" односа Београда и Приштине

Маринко М. Вучинић   
субота, 03. децембар 2022.

Једини логичан закључак се неминовно намеће, да политика сталних уступака може водити само до новог страдања српског народа на нашем Косову и Метохији о чему имамо већ довољно трагичних историјских искустава

 
Преносимо

Идеолошки вакуум и владавина нихилиста - Поуке Си Ђинпинга из лекције о распаду СССР-а

Бранко Милановић   
уторак, 12. јул 2022.

Један пријатељ ми је недавно послао скраћену верзију обраћања Си Ђинпинга члановима Централног комитета Комунистичке партије Кине из јануара 2013.

 
Колумне Ђорђа Вукадиновића

Победник или губитник?!

Ђорђе Вукадиновић   
четвртак, 16. децембар 2021.

Прође ли и најновија „коска“ са најављеним референдумом о промени устава (а за који већина грађана не зна ни да је расписан, нити чему предложене промене служе, нити чему уопште ова хитна промена устава), можда би збиља могло испоставити да је Александар Мартиновић са оном причом о „Вучићу-победнику“ био у праву – макар онолико колико је био и онда када се, као СРС функционер обрушавао на Вучића и Николића због „издаје“ Србије и Војислава Шешеља

 
Колумне Слободана Антонића

Токсични југославизам или - зашто су код Срба југословенство и југоносталгија израженији него код других екс-ју народа?!

Слободан Антонић   
субота, 21. септембар 2019.

Југоносталгија је, стога, у јавном пољу погрешна зато што је необјективна неуравнотежена. А посебно зато што је плодно тле за идеју обнове антисрпског југославизма, али овог пута под НАТО кишобраном

 
Wikileaks на НСПМ

Сарајево – добри и лоши „Бошњаци“

Викиликс   
понедељак, 27. децембар 2010.

У атмосфери песимизма инсистирање на важности тога да се буде исправан Бошњак значи задобијање снаге као политичког средства. Оно што даје уверљивост, а највероватније и потхрањује овај дискурс, јесте нарастајући национализам међу босанским Србима.

 
Политички живот

Русија на амерички начин – необични случај српске русофилије

Никола Танасић   
субота, 26. новембар 2022.

Српска англојезичка русофилија „у инат“ САД и ЕУ одлично функционише као оружје у новим идеолошким ратовима, али је она лоша основа за истинско зближавање „браће заувек“. Да би до тога дошло, Срби морају да схвате да Русија није „Србија са атомском бомбом“, а Руси морају да схвате да Србија никако није део „Руског света“

 
Преносимо

Како изгубити хладни рат

Џозеф Штиглиц   
среда, 24. август 2022.

Изгледа да су Сједињене Државе ушле у нови хладни рат са Кином и Русијом. Амерички лидери приказују то као сукоб демократије и ауторитаризма, али то тумачење није уверљиво, нарочито ако видимо да исти лидери активно подржавају земље у којима се људска права систематски крше, као на пример Саудијску Арабију. Ова хипокризија наводи на закључак да се борба води не само за декларисане вредности већ, бар једним делом, и за статус глобалног хегемона.

Нема сумње да су у две деценије после пада Гвоздене завесе САД биле број 1 у свету. Али онда су уследили непотребни ратови на Блиском истоку, финансијски слом 2008, раст неједнакости, епидемија зависности од опиоида и друге кризе које доводе у сумњу супериорност америчког економског модела. Штавише, период између победе Д. Трумпа и покушаја државног удара на Капитолу, као и бројни случајеви масовних убистава, настојање Републиканске партије да неке гласаче лиши права гласа и ширење теорија завере као што је QАнон, пружају све више индикација да су неки аспекти америчког политичког и друштвеног живота зашли на терен патологије.

У Вашингтону је постигнут консензус обе водеће партије да би Кина могла бити стратешка претња и да најмање што Америка мора учинити јесте да бар престане да помаже даљи раст њене економије, што значи да су неопходне превентивне мере, иако се тако крше правила Светске трговинске организације која је Америка писала и промовисала.

Америка, наравно, не жели да буде збачена са светског трона. Али јасно је да ће је Кина раније или касније економски надјачати, без обзира на то какве економске индикаторе користимо. Кина има 4 пута више становника него Америка и њена економија већ низ деценија расте 3 пута брже него америчка (мерено паритетом куповне моћи, Кина је претекла Америку још 2015).

Кина досад није повлачила потезе којима би се декларисала као стратешка претња Америци, али нема сумње да она то јесте. У Вашингтону је постигнут консензус обе водеће партије да би Кина могла бити стратешка претња и да најмање што Америка мора учинити јесте да бар престане да помаже даљи раст њене економије, што значи да су неопходне превентивне мере, иако се тако крше правила Светске трговинске организације која је Америка писала и промовисала.

Овај фронт у новом хладном рату отворен је много пре него што је Русија започела инвазију на Украјину. Амерички званичници често упозоравају да нам овај рат не сме скренути пажњу са Кине као много озбиљније дугорочне претње. С обзиром да је руска економија приближно велика као шпанска, њено блиско партнерство са Кином нема већег економског значаја (мада спремност на ангажовање у реметилачким активностима широм света може бити од користи њеном већем јужном суседу).

Свакој земљи која је у рату потребна је стратегија. Сједињене Државе не могу победити у надметању за статус највеће силе ако немају савезнике: за то су потребни пријатељи. Природни савезници Америке су Европа и развијене демократије широм света. Али Трумп је учинио све што је могао да такве потенцијалне савезнике отуђи, а републиканци - који му остају верни - својим поступцима терају многе земље да се запитају могу ли САД уопште бити поуздан партнер. Такође, Америка би морала задобити срца и умове милијарди људи у земљама у развоју - не само због њихове бројности, већ и ради осигуравања приступа критично важним ресурсима.

Да би повратиле наклоност света, САД морају надокнадити много пропуштеног. Дуга историја експлоатације других земаља нимало им не иде у прилог, као ни дубоко укорењени расизам - сила коју Трумп вешто и цинично користи. Креатори државних политика у Сједињеним Државама недавно су изградили вакцинацијски апартхејд, систем у коме богате земље добијају све потребне вакцине, док су људи у сиромашнијим земљама препуштени сами себи. С друге стране, противници Америке у новом хладном рату нуде вакцине другим земљама по истој или нижој цени и чак им помажу да и саме покрену производњу вакцина.

Јаз између два света још је дубљи ако као пример узмемо кампању за заустављање климатских промена, која диспропорционално снажно погађа глобални југ, то јест земље које имају најмање могућности за спровођење предвиђених мера. Истина је да земље у развоју данас производе највећи део емисија гасова са ефектом стаклене баште, али кумулативна емисија САД и даље је највећа на свету. Развијене земље настављају да доприносе укупној емисији и, што је још горе, не испуњавају обећања дата сиромашним земљама да ће им помоћи у управљању последицама климатске кризе коју је богати свет произвео. Уместо тога, америчке банке својим праксама продубљују долазећу дужничку кризу у бројним земљама и показују равнодушност према патњама које отуда проистичу.

Европа и Америка немају премца у држању предавања другима шта је морално исправно и економски разумно. Али порука која стиже на другу страну - као што инсистирање на пољопривредним субвенцијама у САД и Европи јасно показује - обично гласи: слушајте шта вам говоримо, не гледајте шта радимо. 

Европа и Америка немају премца у држању предавања другима шта је морално исправно и економски разумно. Али порука која стиже на другу страну - као што инсистирање на пољопривредним субвенцијама у САД и Европи јасно показује - обично гласи: слушајте шта вам говоримо, не гледајте шта радимо. После Трумповог мандата, Америка више нема право да наступа са позиција моралне супериорности и нема кредибилитета да дели савете другима. Неолиберализам и економија плиме која подиже све чамце у луци никада нису били шире прихваћени на глобалном југу, а сада излазе из моде и у остатку света.

С друге стране, Кина сиромашним земљама не држи предавања већ им гради инфраструктуру. Истина, те земље остају задужене, али ако имамо у виду како су се западне банке понашале у улози кредитора у земљама у развоју, Сједињене Државе и остали тешко да имају право на приговор.

Могао бих још да набрајам, али верујем да је поента јасна: ако САД већ улазе у нови хладни рат, онда би било корисно да на време схвате шта им је за победу у том рату потребно. У хладним ратовима победу на крају односи она страна која располаже меким моћима привлачења и убеђивања. Да бисмо победили, морамо уверити остатак света да треба да купи не само наше производе, него и друштвени, политички и економски систем који продајемо.

Можда САД производе најбоље бомбардере и ракетне системе на свету, али то сада није од користи. Уместо тога, морамо понудити конкретну помоћ земљама и тржиштима у развоју, почевши од одрицања права на патенте за ковид вакцине, тако да свака земља може сама произвести вакцине и повезане третмане.

Што је једнако важно, западни економски, друштвени и политички систем морамо поново учинити узором коме ће тежити читав свет. У САД то би за почетак подразумевало смањивање броја масовних напада ватреним оружјем, унапређење еколошких прописа, сузбијање неједнакости и расизма и заштиту репродуктивних права жена. Док не покажемо свету да заслужујемо лидерску позицију, не можемо очекивати да нас он следи.

(Вијести)

 
Колумне Ђорђа Вукадиновића

„Парање чарапе“ или Косово – заправо – чува нас

Ђорђе Вукадиновић   
недеља, 24. октобар 2021.

Ма колико се понекад некима то чини другачије, косовски проблем, заправо, чува Србију од даљег „парања чарапе“, односно даљег и убрзаног растакања државног и националног интегритета и суверенитета. Од атака на Републику Српску, до жаришта унутар Србије која само тињају испод пепела и чекају да буду разгорена

 
Колумне Слободана Антонића

Зашто Запад не разуме Србе и Русе

Слободан Антонић   
субота, 31. август 2019.

Западњаци се сада надају да ће им то ипак, у догледно време, завршити политичар који је концентрисао колико год је преостало власти у једној (полу)колонији. Али, шта ће он напослетку урадити, то уистину још нико не зна (мада, на основу Брисела 1 и 2, као и његових изјава, већина патриота очекује најгоре).

 
Савремени свет

Биланс санкција - како Русија заобилази западни ембарго и колико је у томе успешна

Горан Николић   
понедељак, 19. децембар 2022.

Иако је у Русији избегнут економски колапс, западни ембарго условљава деградацију производних капацитета земље. Наиме, санкције искључују Русију из глобалних ланаца снабдевања у широком спектру кључних сектора

 
Коментар дана

"Друга Србија" књигама не верује или "шта руско имате у кући"

Драган Добрашиновић   
уторак, 29. новембар 2022.

Такви су наши другосрбијанци. Такви су им били и преци и идеолошки претходници. До 1948. су обожавали Стаљина. Онда Тита. Онда Стамболића. Онда Милошевића, док их није шутнуо онско снажно, да заболи. Онда Америку, са Кочом и Латинком у фусноти. Онда, рекох вам већ шта следи. Ускоро

 
Културна политика

„Мрак“, „Енклава“, и „Чекајући Хандкеа“ – косовски циклус у новијој српској кинематографији

Никола Танасић   
уторак, 03. мај 2022.

Оно што је сигурно, и што горе поменута три филма убедљиво илуструју, јесте да је српска јавност одлучна да више не ћути о Косову, и да су то већ увелико препознају и српски уметници

 
Економска политика

О стању економске мисли у Србији на прелому ХХ и ХХI века

Јован Б. Душанић   
петак, 20. новембар 2020.

Сада, на крају своје професионалне каријере, могу да кажем да је вредело  радити на начин како сам то чинио, без обзира на непријатности које сам имао и материјалну капитализацију коју сам (свесно) пропустио 

 
Документи

Декларацијa о помирењу српског и албанског народа

Странка слободе и правде   
недеља, 26. мај 2019.

Решени да направимо заједнички нови почетак за наша два народа и дођемо до заједничког решења које ће обезбедити трајни мир, сарадњу и уважавање

 
Савремени свет

Украјински рат и распадање Европске уније

Мирослав Самарџић   
субота, 17. децембар 2022.

Украјински рат убрзава процес дезинтеграцији институционалне структуре Европске уније створене уговорима

 
Коментар дана

Велики пораз западних пропагандиста у Србији - нису успели убедити Србе да нису Срби

Предраг Васиљевић   
недеља, 20. новембар 2022.

Нису успели да убеде Србе да нису Срби. И онда су, ето, евроглодури и клозетска пискарала, решили да појачају кампању против Спутњика и РТ Балкан са „колегијалном“ до сад незабележено јадном идејом да се ти медији угасе

 
Културна политика

„Ромејско царство“ и "Византија" – од језичке ревизије до кансел културе

Славенко Шљукић и Лука Ромчевић   
четвртак, 28. април 2022.

Начин на који је Западна цивилизација устоличена постао је њен образац и темељ којим се кроз историју, али и данас и даље води. Насилно делећи Римско царство, она узима себе као јединог наследника „правог“ Царства 

 
Економска политика

Две деценије континуитета погрешне економске политике

Јован Б. Душанић   
недеља, 04. октобар 2020.

У претходне две деценије у Србији променило се седам премијера различитих политичких опредељења, али за све њихове владе заједничко је да су водиле погрешну економску политику – која није у интересу већине грађана Србије

 
Документи

Извештај за потребе одржавања Двадесет друге посебне седнице Народне скупштине Републике Србије

Канцеларија за Косово и Метохију   
недеља, 26. мај 2019.

Када је реч о кључним и конкретним резултатима које је Београд постигао током процеса дијалога са Приштином, сматрамо да је најважнији резултат очување мира као стратешког интереса Републике Србије

 
<< Прва < Претходна 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 Следећа > Последња >>

Страна 8 од 412

Анкета

Да ли мислите да ће се Србија придружити санкцијма ЕУ против Русије?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер