Откуда нашем лидеру то да тек „70 одсто народа жели да будемо уз Руску Федерацију“?  Парламентарна скупштина НАТО-а управо је усвојила извештај о Западном Балкану, у коме се, као посебно забрињавајући податак, наводи да „94 одсто Срба подржава одржавање снажних веза са Русијом“ 

Ово што следи је, дакле, дослован цитат из „Данаса“: „Кад Србија престане да србује и кад се узвиси на ниво људскости - онда ће се ствар почет мењат"

Западне силе окупљене око САД и НАТО, поред неуспеха које су постигле дугогодишњим ратним дејствима на територији Блиског истока, и даље имају сасвим погрешну слику о својој улози, па с тим у вези нису у позицији да донесу било какву промену у политичком приступу.

Када готово преполовите цензус и опет га не пређе нико од какаве-такве опозиције, то онда више није – или није само – проблем те опозиције, него и симптом увелико урушеног политичког система. Вучић то, наравно, веома добро зна, иако то, разуме се, никада неће признати

Расправа о савременој проблематици ПКБ укључује и посебан осврт на историјску генезу порекла пољопривредних комбината, која се поклапа са трендом развија овакве организационе форме агропривреде у најразвијенијим земљама од средине 20. века. На крају могло би да се постави питање: ,,није ли продаја ПКБ упоредива са продајом породичне сребрнине"?

 Светла будућност је још увек нешто даље. Не бих стајао овде и лагао да је живот у Србији за све данас много бољи него раније, али воде наших река су јасније и чистије данас и дефинитивно можемо кроз њих да видимо да наша земаља стоји на чвршћим ногама.

Ако пред собом имамо бар елементарне чињенице о смислу и циљу ових Бриселских разговора, онда би то требало да буде de iure признање тзв. Косова од стране Србије. Тај процес започет је са Бриселским споразумом и траје и данас

И такође треба имати на уму врло занимљиву сличност: ако замислимо да ће споразуми из Минска по питању Донбаса бити спроведени у изворном облику, како су и формулисани, онда ће Донбас у украјинској државности заузети готово исто место као и Република Српска у босанској - и о уласку Украјине у НАТО неће бити ни говора.

И можда се, само наизглед парадоксално, управо у том „преубијању“ – не само опозиције, него и читавог политичког живота у Србији – крије и одређена шанса, односно могућност да се овај галопирајући пут у ауторитарну пропаст заустави и преокрене

Изгледа да се мукама корисника кредита у ЦХФ коначно назире крај. А да ли је ова одлука државних званичника иницирана наглом емпатијом према људима који су одлучили да штрајком глађу по цену живота дођу до правде, или је посматрајући моменат у коме је донета, таква одлука чисто политичка?