Србија је себи дозволила да је Унија убаци у тор тзв. западног Балкана, тих пет-плус условних држава са политичким класама и квазикултурним елитама програмираним на кретање путем који никуда не води

Аутору овог текста један официр се “изјадао” како је био стављен пред дилему – не само ишчлањење из синдиката, него и јавно одрицање, или нема наставка војностручног усавршавања, потребног за чин мајора. Човек преломио – напустио је војску пошто има паралелно и диплому менаџера. Колико се на овај начин урушава војни систем, не треба посебно истицати

Друштво упорно не прихвата да су академици уклети појединци које је заправо немогуће утерати у торове заједничких мишљења, али који заједно могу дати низ алтернатива и идеја, заснованих на научном и уметничком принципу и тако бити вишеструко корисни за друштво. Политичке одлуке, не заваравајмо се, никада нису доносили академици

Хоћу рећи, да се чини као да – макар последњих деценија – постоји неки чудан политички фатум који нас гура у ирационалне политичке реакције. И доприноси да приликом разних избора и одлука ми – по правилу – бирамо гору солуцију. И, такође, по правилу, ону глупљу, екстремнију и радикалнију. А и контрапродуктивнију са становишта самог декларисаног циља

Не судите о Србима и њиховом односу према Косову по овдашњим Н1 ћифтама и НВО герлама. Ми смо, колико год то деловало страшно, и даље курјачки народ. А Косово јесте срце Србије!

Стојећи на новој историјској полазној тачки, спремни смо да заједно са српским пријатељима изградимо заједницу Кине и Србије са заједничком будућношћу у новој ери. Пролећно цвеће ће се једног дана претворити у јесење плодове, а дрво кинеско-српског пријатељства ће се развити тако да буде високо и јако, као и донети више плодних резултата који доприносе бољитку оба народа. То је оно што заједно очекујемо и чему желимо да сведочимо

Државе Запада верују да расте финансијска и материјална подршка Кине Русији и страхују да би она ускоро, постепено могла да се преточи у конкретну војну помоћ, односно, снабдевање муницијом и наоружањем.

Било кроз потресни Лутенов монолог, било кроз запаљиви Марвин говор који подиже Ферикс на устанак, Андор нам се обраћа директно, и тера сваког од нас да себи искрено постави питање: „Шта сам спреман да жртвујем за слободу?“ А то што нам то питање поставља један бездушни корпоративни производ оне исте Империје коју би требало да рушимо, то се може схватити као историјска иронија. Или, ако хоћете, као Лукавство Ума.

Концетрација литијума се ретко када ради у земљи у којој се руда вади, безмало сви литијум шаљу у Кину, где се обавља обогаћивање - најпрљавији сегмент добијања белог метала

Аутошовинистичка хистерија за Ускрс, у чијем средишту се налазило хорско денунцирање литургијских хришћана, уз позив властима и полицији да „коначно“ раде свој посао, показала нам је у шта би се претворили ти наши силни аутоколонијални селебритији – само да у Србију умаршира НАТО чизма