Ко је генерал Хафтар? Он је имао бурну прошлост. Помагао је пуковнику Моамеру Гадафију да дође на власт 1969. год. И од тада је био пуковников миљеник, међутим после неуспешног рата са Чадом он одлази у Америку где је и сарађивао са ЦИА-е. Претходно био је на школовању у Русији и наводно говори руски језик. Он се након свргавања Гадафија враћа из Америке где окупивши бивше Гадафијеве војнике и уз помоћ Египта и Уједињених Арапских Емирата наставља борбу против исламских терориста. За ту борбу је добио пуну подршку Москве у којој је и боравио неколико пута по повратку у земљу

Кроз такву мржњу требало би да се створи „Србијанин-ЕУропљанин“, коме је „преломљен мозак“ и ишчупан тај страшни „мали Рус“. Несумњиво је да је то коначни циљ атлантистичке политике на Балкану. А тога не може бити без устоличења и у српском друштву „ватиканске мржње“ – дубоке, систематске и сурове.

Европска унија је до сада била на становишту да питања Косова и уласка Србије нису формално повазана. „Није било формалне условљености,“ рекао је Гарлаг, додајући да Срби сада разумеју да, да би постали члан Европске Уније, на крају морају признати Косово.

 Уколико грађанска опозиција жели ширу подршку онда мора увелико променити свој наступ и јасно дефинисати своје програмске циљеве. Истина – садашња грађанска опозиција сасвим добро репрезентује одређене класне и сталешке интересе и ужива њихову подршку. Без жеље да то шире развијамо: заступа интересе великог дела „буџетског” грађанства

У конкуренцији изгубљених у небраном грожђу у земљи Србији српска опозиција је високо пласирана. На тренутке се чини да је било лакше бити опозиционар и у Титово време, него у ових Вучићевих седам година.

Сваки покушај одговора  на питање да ли треба продати Комерцијалну банку, претходно мора да договори на питање „ какав банкарски систем уопште желимо“. У овом тексту сва друга, иначе  легитимна питања, остављам по страни

Према нацрту споразума о нормализацији односа Косова са Србијом који је предложила влада Рамуша Харадинаја, у који је Н1 имао увид, Србија и Косово би се међусобно признале као суверене државе које пристају да се подржавају у међународним организацијама укључујући УН.

Не бих да коментаришем „уметничку“ страну ове чудновате инсталације. Само ћу рећи да она одлично осликава сву „таштину празнине“ насталу симбиозом другосрбијанско-скоројевићког „граџанизма“ и вулгарне идолатрије актуелног режима. И ко зна каква ће све уметничка чуда из те симбиозе тек да проистекну.

Последњи којем је то пошло за руком на овим просторима био је Јосип Броз. По Милу Ђукановићу се, вероватно, неће називати цео један период или идеологија, али по многим критеријумима, једини прави наследник покојног маршала управо је овај Никшићанин.

 Вучићеву власт може угрозити само масовни социјални покрет, а и АВ  и већи део опозције ће његово настајање покуштати да спрече. Они су заинтересовани да очувају капиталистички економски систем и политички монопол елита. Опозциони лидери настоје да стекну таман толико утицаја колико је потребно да натерају Вучића да им да неке мрвице, тј да их корумпира.