Мени је највећа драж била да погледам слику фудбалера, а онда број позади. И после склоне сличице и питају ме: Који је фудбалер на сличици број 32 и ја кажем... Све испогађам! И онда ми купе чоколаду.

Тамо где је била у спрези са имиграцијом, разноликост је у себи садржавала нелогичност. Ако је разноликост „обогаћивала“ и „ојачавала“ нације онолико колико се тврдило, зашто би иједна нација икада желела да се имигранти интегришу у ширу заједницу? 

 Држава која је преузела монопол над здравственим системом и његовим СВИМ запосленима, МОРА одговарати за НЕМАЊЕ довољног броја тестова, као и за ЛОШЕ инструкције у кризном ЛЕЧЕЊУ, а не да буде арогатна према људима који се разболе

Оно што још оптерећује живот Срба на северу Косова и Метохје јесте да добар део Срба не може да уђе на територију јужне српске покрајине јер су због шенген виза и пасоша своје пребивалиште изместили у централну Србију. Са друге стране Албанцима је слободно омогућено кретање са обе стране административне линије. 

Стога бих искористио прилику да свим домаћим — а и руским (јер има их који ово читају) —„звездичарима“ и „коцкичарима“, културтегерима и бонтонџијама, гуруима јавног морала, „будифинцима“ и „каосавнормалансвећанима“ поручим да се сете речи Милоша Црњанског из „Друге књиге сеоба“, а посвећених баш једном „култивисаном Србину“ који је стицајем околности култивисањем постао управо Рус: НЕ ВЕРУЈ СРБИНУ КОЈИ НЕ ПСУЈЕ! 

У Србији и још неким земљама сиромашни домаћи порески обвезници пружају новчане подстицаје богатим иностраним власницима капитала, уз сумњиве нето ефекте по Србију, јер плетачи каблова и чарапа остају и даље плетачи

"Мислим да је Реган једном рекао read my lips, читај ми са усана – господине Тадићу, ако не чујете или нисте обавештени, гледајте у моје усне: Војислав Шешељ је у Хагу, везан води одбрану Србије".

Ако позивамо државу да дефинише границе прихватљивог говора, онда не можемо да се жалимо ако не буде ограничен само онај говор са којим се ми не слажемо. Требало би да су нас двадесет година од случаја Ружди бар томе научиле.

СЗО не делује да би уверавала и информисала светско јавно мнење. Сасвим супротно: покренута је „пандемија страха“, а не права благовремена међународна брига за јавно здравље (PHEIC)

Да је знао оно што сада зна, велико је питање да ли би се Мило Ђукановић  одлучио да форсира доношење „Закона о слободи вероиспов(иј)ести“. Чак ни највећи оптимисти међу црногорским опозиционарима нису очекивали да ће реакција народа бити овако масовна, жестока и мудра