Кроз такву мржњу требало би да се створи „Србијанин-ЕУропљанин“, коме је „преломљен мозак“ и ишчупан тај страшни „мали Рус“. Несумњиво је да је то коначни циљ атлантистичке политике на Балкану. А тога не може бити без устоличења и у српском друштву „ватиканске мржње“ – дубоке, систематске и сурове.

Небројени су  западни аналитичари предвиђали да ће долазак Димитрија Медведева на чело Русије значити и заокрет у руској политици. Били су убеђени да неко ко, попут Медведева, слуша "Дип парпл" и "Лед цепелин", не може да следи Путинову идеологију.

Од нас се захтева да се упуштамо у расправљање по захтеву потпуно неовлашћеног субјекта у унутрашње односе СПЦ и то у времену када сами представници, сви до једног, саме СПЦ сведоче о томе да за њих никаквог спора нема и да га по тим питањима није ни било, нити га може бити

 Глорификација робова није никаква борба против ропства, већ симптом заборава слободе и стратегија помирења са новим системима поробљавања. 

Зашто би Путин требало да се скрива и склања од Тачија, ако већ српски председник са својим косовским „колегом“ интензивно виђа и договара по Бриселу, Паризу и Вашингтону?

Не бих да коментаришем „уметничку“ страну ове чудновате инсталације. Само ћу рећи да она одлично осликава сву „таштину празнине“ насталу симбиозом другосрбијанско-скоројевићког „граџанизма“ и вулгарне идолатрије актуелног режима. И ко зна каква ће све уметничка чуда из те симбиозе тек да проистекну.

Kosovo leaders will also express their belief that only the United States can provide the kind of lasting leadership in Kosovo and the region that is necessary for prolonged stability.

Економско успоравање у ЕУ, криза и могући распад еврозоне, као неуспешног и таштог елитистичког пројекта, и одређено затварање појединих великих економија на свету не уливају поверење у либерални глобални трговински и инвестициони систем. Потребне су у резерви националне стратегије о томе шта чинити ако се настави наведени неповољни развој ствари. 

Најважније је једном заувек рећи и дати на знање свима и свакоме: "Није на продају!" Ту паролу треба најкрупнијим словима исписати преко Проклетија, да је цео свет гледа за сва времена

 Владимир Путин и руководство Гаспрома више пута су наглашавали да је СП-2 економски, а не политички пројекат. Свако има право да се не сложи са овим ставом, али списак учесника у пројекту говори о томе да гледиште Русије подржавају они, од којих зависи енергетска безбедност и снабдевеност овог дела света, а то су највеће европске гасне компаније.