Међу многим Европљанима, не само у Холандији, постоји осећање да су напуштени у свету који се брзо мења, да су мултинационалне корпорације моћније од нација-држава, да је градским богаташима и високообразованима веома добро, а да обични људи у провинцији пропадају.

Када је Вучићев обилазак јавних места у питању, припадници његовог обезбеђења често бивају бахати, забрањују пролаз грађанима много пре него што ће он уопште да дође, иако је за то надлежна полиција.

Нико није знао тако да ћути и чека да све прође! Какав сам само стасит и наочит роб био- ланци су ми се дивили, бре! Тамничарима сам ишао у положајнике, кумио се с мучитељима, братимио с лупежима…

Када је реч о РС, свођење ратних догађања у Сребреници на "три дана јула '95." и "чињеницу да су Срби починили геноцид", има за циљ једино да се припреми и призове освета. Не треба нико да мисли да се то не види и да то тамо може да прође без отпора.

Тако је Александар Вучић, као председник Републике, на телевизији Пинк добио око 14 сати програма, а исто толико и на Б92. Телевизија Хепи преносила је активности председника шест и по сати, док је на Првој био сат времена мање.

Супротно од приступа претходне Владе, садашња српска Влада напорно ради у сарадњи са МКТЈ. Притисак домаће политичке потребе да се одблокира ССПпоразум о стабилизацији и придруживању и да се приближи чланству у ЕУ, очито је главни мотивациони фактор.

Уз студенте су и пољопривредници, опљачкани и прогоњени, домаћини из Јадра и Рађевине, који бране своје домове и имања од глобалног зла-Рио Тинта, коме је власт обећала Србију.  Чак и издани и продани Срби са изданог и продатог Косова и Метохије су устали у протесте подршке студентима

Читајући поново књигу Е. Х. Кара „Двадесетогодишња криза 1919-1939“ није тешко уочити злокобне сличности између структурних карактеристика тадашњег међународног система које су довеле до Другог светског рата и данашњих које као да нас воде ка новом глобалном рату

Уместо народа који дванаест векова касније сведочи равноапостолски подвиг солунске браће и чува њихову баштину, хоће од нас да направе – Хрвате. Хрвате, који нас дуже од деценије забављају апсурдним кованицама и именицама женског рода по узору на германске менторе. Хрвате, који уместо Дана словенске писмености и културе славе Дан хрватске глагољице и глагољаштва. И који су "своју", "хрватску" глагољицу искоренили и заборавили једнако темељно као "туђу", "српску" ћирилицу

Диверзификација страних, махом „greenfield“ инвестиција, повезано и са практичном стагнацијом у еврозони од 2020, донела је несумњиву корист српској индустрији. Управо су улагања кинеских фирми доминантно генерисала динамичан раст домаће индустријске производње. Сарадња са земљом која има вишак слободних средстава и компаније које послују на високом технолошком нивоу, те су последично способне да продукују глобално конкурентан извоз, без сумње је добитна комбинација. Здрав, и чини се одржив раст српске индустрије, који од почетка 2020. знатно надмашује онај који остварује већина европских држава, може се добрим делом повезати са повећаним ангажманом кинеског капитала у нашој земљи. Са растућом присутношћу фирми из Кине у Србији уско је повезан и пораст домаћег извоза, не само у ту државу.