Границе мултикултурализма
|
|
Јан Бурума
|
субота, 16. фебруар 2008. |
Међу многим Европљанима, не само у Холандији, постоји осећање да су напуштени у свету који се брзо мења, да су мултинационалне корпорације моћније од нација-држава, да је градским богаташима и високообразованима веома добро, а да обични људи у провинцији пропадају. |
Преносимо
|
|
Никола Врзић
|
петак, 18. октобар 2024. |
Зашто хоће и да ли не сме или сме председник Србије да прихвати позив председника Русије на Самит БРИКС-а који ће у Казању бити одржан од следећег уторка до четвртка
|
Коментар дана
|
|
„Отаџбина“
|
среда, 25. септембар 2024. |
Гротескно најављиван наступ председника Србије у Генералној скупштини УН у режимским медијима није оправдао очекивања.
|
Колумне Слободана Антонића
|
|
Слободан Антонић
|
среда, 15. мај 2024. |
Дакле, "традиционална застава АП Војводине" јесте аутентична, историјска застава Војводовине Српске из 1848, она је збиља наша и није никаква "напредњачка измишљотина". Бранимо је и волимо колико год то можемо, макар дотле док постоји оваква покрајина Војводина каква је данас.
|
Економска политика
|
|
Мирослав Н. Јовановић
|
среда, 13. децембар 2023. |
Предлажемо следеће: уместо да се по Србији рудари и рециклира литијум и загађује околина, да се од Јадра до Зрењанина направи цевовод који ће донети чисту домаћу воду Зрењанину и Банату
|
Wikileaks на НСПМ
|
|
Викиликс
|
понедељак, 03. јануар 2011. |
Супротно од приступа претходне Владе, садашња српска Влада напорно ради у сарадњи са МКТЈ. Притисак домаће политичке потребе да се одблокира ССПпоразум о стабилизацији и придруживању и да се приближи чланству у ЕУ, очито је главни мотивациони фактор.
|
Савремени свет
|
|
Марко Танасковић
|
понедељак, 18. новембар 2024. |
Негде између измишљених извештаја о оружју за масовно уништење Садама Хусеина и стравичних лажи о вирусу и вакцинама за време ковид пандемије, западни мејнстрим медији су били коначно раскринкани, изгубили су тапију на истину и поверење својих конзумената
|
Политички живот
|
|
Михаило Меденица
|
понедељак, 30. септембар 2024. |
„Не будали, Србине мој, него на ноге па ајмо, задњи су часи“! „Устао бих, Боже, веруј ми, ал не могу, није до мене, до Бога је!“
|
Културна политика
|
|
Никола Танасић
|
недеља, 26. мај 2024. |
Уместо народа који дванаест векова касније сведочи равноапостолски подвиг солунске браће и чува њихову баштину, хоће од нас да направе – Хрвате. Хрвате, који нас дуже од деценије забављају апсурдним кованицама и именицама женског рода по узору на германске менторе. Хрвате, који уместо Дана словенске писмености и културе славе Дан хрватске глагољице и глагољаштва. И који су "своју", "хрватску" глагољицу искоренили и заборавили једнако темељно као "туђу", "српску" ћирилицу
|
Документи
|
|
Документи
|
недеља, 10. децембар 2023. |
Више од 2.000 људи потписало је подршку листи „Александар Вучић – Србија не сме да стане“, а на списку се налазе и имена која су свима добро позната
|
|
Савремени свет
|
|
Слободан Јанковић
|
уторак, 19. новембар 2024. |
Тим по избору Доналда Трампа најављује радикални сукоб са естаблишментом.
|
Политички живот
|
|
Маринко М. Вучинић
|
четвртак, 10. октобар 2024. |
Тешко схватљива и неприхватљива чињеница да Јелена Милић није била присутна на свечаном отварању Српског културног Центра „Јосиф Руњанин“ у Глини.
|
Културна политика
|
|
Марко Танасковић
|
среда, 31. јул 2024. |
Свима је јасно да се операција уклањања тестостерона из филмова спроводи по налогу агенде која настоји да первертира и поништи традиционалне родне улоге, а да сваки наговештај мужевности подведе под "токсични маскулинитет".
|
Документи
|
|
ЦИНС
|
четвртак, 25. јануар 2024. |
Тако је Александар Вучић, као председник Републике, на телевизији Пинк добио око 14 сати програма, а исто толико и на Б92. Телевизија Хепи преносила је активности председника шест и по сати, док је на Првој био сат времена мање.
|
Колумне Ђорђа Вукадиновића
|
|
Ђорђе Вукадиновић
|
недеља, 12. март 2023. |
Из визуре писца ових редова – а рекао бих и из перспективе будућности Црне Горе и српско-црногорских односа – најважније је да Ђукановић са својим национално конфликтним и криминално-корупционим багажом буде коначно послат у историју
|
Политички лексикон
|
|
Силвио Берлускони
|
понедељак, 20. јул 2009. |
"Са своје 72 године, Берлускони неће отићи док га Господ не узме", разочарано пише колумниста лондонског "Гардијана", један од оних који не могу да се начуде премијеровом опстанку на положају упркос сведочењима да је Силвио често користио агенције за пословну пратњу.
|
Преносимо
|
|
Чедомир Вишњић
|
петак, 18. октобар 2024. |
Свако ко се бави писањем о прошлости, са иоле дубљим разумијевањем људи и њихових односа, у сваком изабраном исјечку времена може осјетити, наслутити, постојање и рад актера које не биљеже службени архиви, актера који не повлаче линије догађаја и не привлаче свјетла јавности, али повијесну слику испуњавају бојом, они који од нити чине тканину и који ткају тихо и непрестано. У сретним случајевима такви су људи добри духови свог времена, обично позвани да блаже сурове нарави и прилике. Управо нас је након тешког боловања напустио један такав човјек.
Петра М. Лађевића, рођеног у Петрињи 1956. године, његови су бројни пријатељи јако вољели, дијелом зато што је ту екипу он сам формирао, дијелом зато што је било лагодно бити Перин пријатељ, он их је нештедимице величао и помагао. О томе потписник свједочи из властитог примјера. Перо је био неплаћени менаџер људима у које је вјеровао.
Као Србин с Баније видјевши реално стање заједничке државе и хрватско-српских односа, а ослушкујући збивања и вијести из свијета, свјесно се одлучио за алтернативни пут у борби за демократску политичку заједницу на јужнославенским просторима
Седамдесете године прошлог стољећа и све оно што су оне донијеле у нашим животима одредиле су оквир јавног ангажмана овог одличног студента филозофије и социологије на Филозофском факултету у Загребу. Пријатељ и земљак Никола Вујчић сјећа га се као бунтовника већ у петрињској гимназији. Као млад човјек схватајући озбиљно ријечи својих професора, као Србин с Баније видјевши реално стање заједничке државе и хрватско-српских односа, а ослушкујући збивања и вијести из свијета, свјесно се одлучио за алтернативни пут у борби за демократску политичку заједницу на јужнославенским просторима.
Петар је тих година истакнути петиционаш, неке од петиција за обрану људи који ће десетак година касније постати моћници и идеолози држава насталих на развалинама Југославије, само је потписао, некима је био аутор. Он је цијело вријеме свог јавног рада био незамјењив везни играч, повезујући људе, градове, Загреб и Београд нарочито, генерације. Повезивао је истомишљенике с циљем обране оних других, вјерујући снажно да се тако одужује и родној Банији, модернизујући њене традиције, и Филозофском факултету у Загребу, озбиљујући његове теорије. Знао је истину о институцијама, гурајући нас да је кажемо и запишемо, и ипак вјеровао у њих. Невесела истина га није могла тако разочарати да га разоружа.
Петар Лађевић је био анархиста у души, који је потписнику тихим гласом објашњавао смисао свих детаља у православној литургији; био је досљедни либерал који се поносио дружењем с Владом Мијановићем Револуцијом и волио људе из његовог круга; био је Србин с Баније који је увијек пред својима бранио Петрињу и петрињске Хрвате.
Значајну епизоду у његовом животу представља рад у Влади Војислава Коштунице у Београду, у којој је са знањем и разумијевањем донесеним из старог краја уобличио и проводио службену политику према мањинама
Почетком деведесетих, управо на трагу онога што је до тада радио, проналазимо га у кругу покретача и оснивача институција Срба у Хрватској, Српског демократског форума и Српског културног друштва „Просвјета“. Петар није био књижевник, он је друге усмјеравао на теме и проблеме, али његови су ријетки прилози о Адаму Прибићевићу и Ванету Ивановићу – био је то избор по сродности – значајно ширили круг спознаје за нас који смо тада живјели укљештени у политичку стварност прве половине 90-их. Другу половину те деценије он је у Лондону, ради као секретар Ванета Ивановића и значајно доприноси његовом књижевном повратку у домовину. Успијевао је као посредник наговорити породицу Ивановић да материјално помогне јужнославенске студенте у Лондону, неки од њих су данас угледни људи и интелектуалци.
Ни преласком у Београд није напустио свој позив ни улогу. Опет је био незамјењиви везни играч, дио његове мисије било је уредниковање у издавачкој кучи „Профил“, био је човјек који зна што је јавност, како се она ствара и користи. Значајну епизоду у његовом животу представља рад у Влади Војислава Коштунице у Београду, у којој је са знањем и разумијевањем донесеним из старог краја уобличио и проводио службену политику према мањинама.
Петар Лађевић је био наш човјек у Београду. Знам много људи који су интензивно живјели и живе хрватско-српске односе, али не знам никога ко је као он настојао разумјети све актере тих односа у прошлости и садашњости и дати им право на ријеч.
Не знам никога ко ће бити тако ожаљен од тако шароликог и бројног круга пријатеља.
(РТС) |
Коментар дана
|
|
Драгана Кањевац
|
петак, 16. август 2024. |
Срећом па људима не треба допуштење паметнијих суграђана да би славили са спортистима, носећи на раменима децу која машу заставицама Србиије. И да, сви заједно, певају шта им је срцу драго
|
Колумне Слободана Антонића
|
|
Слободан Антонић
|
среда, 17. април 2024. |
Како је реаговала академска заједница на судски прогон свог колеге? Протестовала због егземпларног суђења и застрашивања струке? Не, гледала је своја посла.
|
Економска политика
|
|
Живан Лазић
|
петак, 04. август 2023. |
Доласком СНС задуживање се убрзава, до краја 2019. је подигнуто на 24 милијарде, да би у последње три године увећање износило готово 12 милијарди евра
|
|