Većina ujgurske populacije je duboko nezadovoljna svojim položajem u kineskoj državi, i uplašena za svoju sigurnost i čak i opstanak. Ne podržavaju separatističke težnje pojedinih ekstremnih ujgurskih političkih frakcija i ne odobravaju bombaške napade u kojima stradaju nedužni Kinezi i Ujguri.

Moguće je da će fitilj tog bureta uranijuma biti upaljen na Korejanskom poluostrvu. Na jednoj strani biće SAD, EU, Rusija i Indija, a na drugoj Kina, Japan i islamski svet.

Narugavši se neuspehu evropskog multikulturalizma, Kremlj se sada muči da napravi rusku verziju istog. Novi ruski obrazovni standardi izbegavaju staru mantru o „tatarsko-mongolskom jarmu“ i umesto toga govore o „sistemu zavisnosti ruskih kneževina u odnosu na Zlatnu hordu“.

Istina je da Kina i Sjedinjene Države trenutno nisu protivnici, sigurno ne na način na koji su to bili Sovjetski Savez i Sjedinjene Države tokom hladnog rata . Ali rizik od američko-kineske krize je možda veći nego što bi bio da su Peking i Vašington u stanju borbe na život ili smrt.

Među stranim novinarima u Moskvi kružili su glasovi da je glavni posao oko napada na Beli dom obavio zamenik ministra odbrane Konstantin Kobec. Prema tim glasovima, komandant divizije koja je uvedena u Moskvu naredio je pokret tek pošto mu je Kobec prislonio pištolj na čelo.

Za pisce poput Marlanda, obeležavanje ove stogodišnjice je jedinstvena prilika da svoju strast prenesu drugima. ,,Važno je da prepoznamo vođstvo i generalovanje Sera Daglasa Heiga, koji je komandovao najvećom kopnenom silom koja je ikada napustila ove obale''.

Putin je naročito spretan da drži svoje protivnike van ravnoteže. I ne postavlja se pitanje da je Obama Putinov protivnik kada je u pitanju Sirija. Sve vreme Putinov cilj bio je da spreči SAD da napadnu sirijski režim – ne da bi zaštitio Asada već da bi zaštitio Rusiju.

Bilo bi naivno i nerealno zaključiti da je time i čitav rat završen a problem rešen. Vašington i njegovi saveznici nisu dobili ono što su želeli i teško je poverovati da će od svojih namera lako odustati.

Najveći gubitnici su svakako teroristi u Siriji koje je Zapad tako zdušno podržavao. Oni su sada ostavljeni na milost i nemilost sirijskoj vojsci koja će znati kako da se sa njima obračuna i spreči dalje zločine protiv čovečnosti.

Dakle, Rusija po logici stvari mora da reaguje i to u vojnom smislu. Naravno, to ne mora nužno uključivati izbijanje rata, ali mora odlučno biti podvučena čuvena „crvena linija“, od strane Rusije, tako što će ona demonstrirati da je spremna da uđe i u vojnu konfrontaciju ako treba.