Dakle, berlinski plan da se na jednom mestu okupe ne samo budući “pobednici”, već i “gubitnici” predstojećih izbora među Srbima, Bošnjacima i Hrvatima - a ne samo “narodnjaci” ili samo “socijalemokrati” - krajnje je praktične prirode, a moglo bi se posumnjati da se oslanja i na iskustva iz propasti “aprilskog paketa” ustavnih promena u BiH.

Ipak, jasno je da, prema nedavnim istraživanjima javnog mnjenja, više od četiri petine građana RS nije za učlanjenje BiH u NATO, a smatrati neodgovornima sve te ljude, u najmanju ruku, predstavlja čist bezobrazluk.

Zato već vidim razočaranje u Sarajevu kada još jednom i od Vučića čuju, a i šta bi drugo, da "Beograd podržava Dejtonski sporazum i da će poštovati svaki ravnopravan dogovor entiteta i naroda u BiH". A "kao biber po pilavu" doći će vest da, ako im neposredno ne preti "Krim u BiH", primer Ukrajine stabilizuje dejtonski status Srpske u BiH.

Protiv te odluke Vlade RS, u Sarajevu su ustali svi vodeći bošnjački političari, tražeći da OHR odmah poništi tu odluku, te iznoseći niz neosnovanih optužbi na račun vlasti u Banjaluci: od „aparthejda“, preko „diskriminacije bošnjačkih povratnika“ do „kršenja Dejtonskog sporazuma“!?

Pošto je godinama upozoravala na kršenja međunarodnog prava i spoljnopolitičku nedosljednosti jedine supersile, Putinova Rusija je počela da uzvraća milo za drago u Abhaziji i Južnoj Ostetiji, u Siriji i na Krimu, a sada je u dijelovima Ukrajine sa ruskom i proruskom većinom u toku ruska parodija na „obojene revolucije“. 

U Sarajevu se već ređaju predstavnici EU i njenih članica na ministarskom nivou da bi, pored evropske Hrvatske i odlučno proevropske Srbije, sa BiH zaokružili kontrolu nad zapadnim Balkanom. Počeće od presude "Sejdić - Finci" da bi, zapravo, rešili izbornu neravnopravnost Hrvata u Federaciji.

Svi njegovi prethodnici su prijetili razvlašćivanjem entiteta, centralizacijom i unitarizacijom da bi demoralisali narod i obeshrabrili rukovodstvo, a proizvodili su bumerang efekat - nacionalni refleks samoodbrane i okupljanje oko jakog lidera. Hil je lukavo krenuo obrnutim putem.

BiH ima „privilegiju“ da je „međunarodni protektorat“, pa su sve spoljne operacije ovdje maltene legalne. Ako poslije onog presretnutog razgovora Vašington-Kijev, u kojem gospođa podsekretarka SAD kaže  „J...š EU!“ i „Na čelu ukrajinske vlade treba postaviti Jaceka, a ne Klička“, ima još iko da vjeruje da su nemiri bili spontani, ili je glupak ili saradnik.

U Republici Srpskoj su na djelu dva procesa: naradžasta revolucija i djelovanje politiziranog islama.

Uz sav dosadašnji nerad i uz takve „brze izmene“ na jednom obimnom, uz to veoma osetljivom predmetu, nije teško zaključiti da rukovodioci Odeljenja Tužilaštva BiH za ratne zločine nisu pokazali da su u dovoljnoj meri zainteresovani za krivično gonjenje počinilaca zločina nad Srbima u Podrinju.