Radni deo ratnih državničkih dana provodio je podupirući Izetbegovićeve stavove na sednicama državnog vrha, a sve u neskrivenoj nadi da će ga i zameniti po predviđenom turnusu. Ta naivna ambicija ga je koštala funkcije: Alija je izašao Tuđmanu u susret i Pepija izbacio iz Predsedništva.

Dejtonski sporazum, opet, nije bio nikakav trijumf srpskog naroda u BiH, nego pre poraz njegovog legitimnog opredeljenja da ova republika, nakon secesije Slovenije i Hrvatske, ostane u sastavu ostatka Jugoslavije zajedno sa Srbijom i Crnom Gorom.

Posle rata, većina vehabija ostala je da živi u Bosni sa urednim državljanstvima i papirima BiH. Za većinu zločina počinjenih nad Srbima, niko nije odgovarao, a zločinci se i dalje slobodno kreću spremajući se za buduće delovanje.

Udruženja su posebno kivna što još nema optužnice protiv bošnjačkog generala Atifa Dudakovića, tim pre što je nekoliko Dudakoviću podređenih komanadanata i vojnika što osuđeno, što osumnjičeno, a među njima i on sam. Tužilaštvo BiH već dugo vodi predmet pod nazivom „Atif Dudaković i drugi“.

Mediji, kako javni, tako i privatni, odnosno urednici i novinari, koji se silom tržišne logike bore više za pažnju gledalaca, čitalaca i slušalaca nego za objektivnu informaciju, poneli su se u skladu sa savremenim nepisanim pravilima struke. Poslodavci mogu da trljaju ruke jer su tako povećali gledanost.  

SNSD je još uvek najjača stranka u Srpskoj, a to što je na ovim izborima „načet“ može samo da predstavlja ohrabrenje opozicionim strankama, prvenstveno SDS-u, da pobeda može da bude dostižna.

Prema sadašnjim konturama raspoloženja građana RS, izvjesnije je da idemo prema redefinisanom statusu kvo, nego ka trijumfu vlasti ili vaskrsnuću opozicije, ukoliko rezultate predstojećih lokalnih izbora posmatramo kroz parametre republičkog statusa ovdašnjih stranaka.

U značajnoj mjeri, „saldo“ na lokalnom nivou zavisi od viših stepenica u hijerahiji vlasti, tako da nije baš svejedno šta se dešava u entitetu, distriktu, kantonu, pa i u prilično virtuelnoj kategoriji poznatoj kao BiH.

Dve decenije nakon međunarodnog priznanja centralne jugoslovenske republike kao države i tvrdoglavog insistiranja na njenom održanju kao geopolitičke nužnosti, svet izgleda napokon shvata da tu od samog početka nešto nije bilo kako treba i da je zato otpor na grbavom terenu praktično nesavladiv.

Od čitave te dnevnopolitičke matematike, važnije je ko će u definitivnom raspletu činiti vladajuću strukturu, prije svega na nivou BiH, ali i u Federaciji. Bizarno, ali veoma izvjesno – nikakvog raspleta neće ni biti, sve do novih izbora 2014.