Чекајући изручење Ејупа Ганића

Браниоци, симпатизери и навијачи Ејупа Ганића мало су одахнули када је 11. марта Ганић у Лондону пуштен из притвора на слободу, иако уз доста строге услове, укључујући и ноћни боравак у кућном притвору. Мада им, како ће по повратку из Лондона признати и сам председавајући Председништва БиХ Харис Силајџић, сада следи “дуга и напорна правна битка”. А исход те “битке” биће нешто јаснији крајем марта.

Политичка димензија

За Ганићево изручење Сарајеву боре се сви бошњачки политичари редом, уз подршку свих хрватских политичара у БиХ, што се могло видети и из писма свих бошњачких и хрватских посланика у Парламентарној скупштини БиХ упућеног парламенту Велике Британије, у којем се истиче да је Ганић држављанин БиХ, па га, кажу потписници писма, ваља изручити БиХ. Истина, има назнака да је Ганић и држављанин Србије, у којој је рођен, па би се – ако се установи да се Ганић није одрекао држављанства Србије – мoжда могло очекивати да и посланици Скупштине Србије затраже од британских колега да обрате пажњу на чињеницу да је Ганићева матична земља, у ствари, Србија. Али, ту је, ипак, отежавевра, као и 10.000 евра за трошкове. Од 17 судија, њих девет је пресудило да је Хрватска вршила дискримнацију ромске деце, објављено је на сајту Европског суда за људска права.

Тужбу је поднело 15 бивших ученика ромске националности, држављана Хрватске, који су рођени између 1988. и 1994. године. Они су навели да је подела у школи била заснована на националној основи, што је нарушило њихово право на образовање.

Загреб, међутим, тврди да је сврха тих одељења била да помогну ромској деци да досегну ниво остале деце њиховог узраста.

Једна од организација које су покренуле поступак пред Европским судом за људска права је Европски центар за права Рома. Портпарол тог центра Џавит Бериша изјавио је за Би-Би-Си да је задовољан пресудом, али да су Роми и даље суочени са дискриминацијом и то целог живота.

"То се дешава и ми имамо тај проблем са којим се Роми суочавају, не само у Хрватској, већ и у другим земљама. Владе морају да преузму одговорност и да нам обезбеде једнакост са другим грађанима и интеграцију у друштво којем припадамо", рекао је Бериша.

(РТС)