Nedopustivo je pak da se Papi podmetne izjava: „Trebalo bi da bombardujete Srbe”, jer ona ne postoji. To nema veze sa novinarskim kodeksom, a još manje sa naučnim. Nema navođenja izvora (iz prostog razloga što ne postoji).

Da Srbi nisu savladali pojedine istorijske lekcije, može da potvrdi i paralela sa ustaškom politikom prema Srpskoj pravoslavnoj crkvom u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj i suptilnoj politici Mila Đukanovića: samo su metode različite.

Uvek sam pre za dijalog sa odeljenom braćom iz naših redova nego sa papom rimskim koji se moli „blaženom“ Alojziju Stepincu i proglašava za sveca Karola Vojtilu, čoveka koji je Srbima naneo toliko zla.

Pojam „arhiepiskop“ asocira na Svetog Savu, na prvog poglavara autokefalne Crkve, i Pećku patrijaršiju. Zato patrijarh srpski nosi u svojoj tituli i „arhiepiskop pećki“.Posle uzdizanja na viši nivo , nestalo je za svagda titula arhiepiskopa u srpskoj Crkvi osim kao uspomena u tituli poglavara Srpske pravoslavne crkve

U nastavku pisma je navedeno da je Broz primio carigradskog, grčkog i bivšeg ruskog poglavara, „što je imalo odjeka u svetu“. Na kraju je Petrić zaključio pretpostavkom da bi odbijanje prijema imalo negativnog odjeka od strane SSSR i Srpske pravoslavne crkve.

Srpska pravoslavna crkva ne treba da žmuri pred činjenicom da ima skupu, ekskluzivnu Agenciju, koja se bavi duhovnim kulturnim turizmom, a ne pokloničkim putovanjima. Ili su poklonička putovanja u našoj crkvi dostupna samo bogatima.

Kao zemlja smo se suočili sa najtežom ekonomskom krizom koja kod većine ljudi izaziva osećaj nesigurnosti i straha. Ne znamo šta će nam doneti sledeći dan. Očigledno je da je naša otadžbina već porobljena, njome faktički upravljaju kreditori.

Postoje putevi i načini da se dijalog ostvari, ali oni su tu samo da pomognu jedni drugima u praktičnim pitanjima, niko se ne meša u unutrašnju tradiciju druge crkve. Nikad niko nije pokušao svoj stav o Hristu i veri da nametne drugome.

Namesto da zatraži od Sabora oproštaj za svoje prestupe, za gaženje kanonskog poretka Crkve, kako bi bio oslobođen zabrane sveštenodejstva, episkop Artemije je nasilno, sa grupom svojih sledbenika.

Istorija nas uči da su u smutnim vremenima pojedini arhijereji žigosani za jeres i raskole. Vreme je pokazalo da su bili u pravu, to jest lažno optuženi. Upravo zato je sa episkopom raško-prizrenskim Artemijem Radosavljevićem trebalo sporije.