Пад броја становника Србија траје већ две деценије, мада су неповољни трендови, које је прикрио имиграциони талас прекодринских и у мањој мери косметских Срба, почели знатно раније.

Мислим да се о томе извесно време неће водити дебата, али ће доћи тренутак када ће и то важно питање бити постављено пред нас; биће потребно довољно храбрости да се грађанима објасни каква је све корист од безбедносних интеграција.

Уништивши на неодређено време практично сву опозицију својој политици у Србији, он је себе довео у положај у коме мање-више лично може да одлучује о судбини српског народа и светиња на КиМ. Оно што га тренутно спречава да најзад учини оно што „западни партнери“ од њега очекују није његов патриотизам, него беспрекоран нагон за самоодржањем на власти.

Посматрање Србије као екстензије Русије свакако је у последња два   века утицало на став западних сила по питању изласка Србије на море. Овде се не ради о инхерентно анти-српском ставу, него је та позиција условљена западном перцепцијом српске политике. 

Ниси заслужила да издахнеш у оваквој каљузи ништавила. А можда и јеси. Можда си ти била велика заблуда нас који смо вјеровали да јеси оно што ниси. Свеједно, твојој смрти се радују једино дјеца коју си усвојила и подојила млијеком за које си ускратила властиту, која те се одрекоше због тога.

Република Српска, ФБиХ и БиХ) су једино надлежне да траже постављање високог представника. Уколико било која од тих страна то откаже - престаје основ за постојање ОХР-а

Патријарх нам је на почетку Сабора у Жичи рекао да му председник Вучић никада за седам година није изнео било какав план о Косову. То није учинио ни кад је примљен у сали за разговоре током Сабора. А како смо видели, никакав план није изнео ни у скупштини Србије. Све се одвија иза очију јавности.

Пролази неколико дана, а у Хрватској  се догађа нови “Максимир”: на утакмици између Хајдука и Осијека у Сплиту, док једна страна трибина почиње узвик: “За дом...”, друга га прихвата: “Спремни!”, а трећа урла: “Ајмо, ајмо, усташе”... Истина, још нико не помиње Србе и врбе, али четврта трибина пева “ Бој се бије, бој се бије”. 

Килаво војно дејство НАТО-а у Авганистану осветљава један већи проблем. Не само што су већина нових чланица савеза, у најбољем случају, споредни војни играчи, него су чак и традиционални главни европски савезници дозволили себи да им опадне одбрамбена моћ.

 „Ја сам једини који је некакав план (за Косово) предложио. И зато су сви скочили на моја леђа. Ај, кажите ми једног Србина који је некакав план предложио. То је био Добрица Ћосић, којем је нешто пало на памет и зато су га одмах сасекли у корену, падало је на памет нешто Зорану Ђинђићу, истог секунда сасечен у корену