Zašto zapadne države iz nedelje u nedelju tako grozničavo pritiskaju Srbiju, iako se zvanični Beograd potpisivanjem Briselskog sporazuma faktički odrekao od Rezolucije SB UN 1244, a u domaćem javnom informativnom diskursu radi sve da bi se zaboravilo pitanje KiM.

Nezdravo je kolektivnu samoidentifikaciju graditi na mržnji prema drugom, a opasno, dugoročno posmatrano, zasnivati je na lažima i poluistinama. Problemi će im samo rasti, pozlata će se kruniti sve dok se ne pojavi ogoljena istina.

Sve što se trenutno dešava u crnogorskoj opoziciji, biće još jedno presipanje iz šupljeg u prazno, ako lideri opozicije ne shvate neophodnost mijenjanja metoda političke borbe i prepoznavanja stvarnih prioriteta. I ako ne pokažu stvarnu želju da preuzmu odgovornost.

Te informacije su kod albanskih demonstranata ispred mosta na Ibru i u centru Prištine izazvale histeričnu želju za osvetom i kažnjavanjem Srba -  onih na severu zbog utapanja albanskih dečaka, onih na jugu zbog blokade jedne od najvažnijih saobraćajnica koja je odsekla pola Kosova i Metohije.

U  koje god evropsko letovalište da odete, srešćete voma često mlade ljude sa svih strana koji nose majice sa simbolima zemlje iz koje dolaze: France, Scotland,  Russia, Lithuania… ali ćete se teško odlučiti da nosite majicu na kojoj će pisati Serbia. Zašto? Zato što time legitimišete sebe kao metu.

Suština nije u ustavno-pravnom statusu nego u pravima Srba. Tražimo, dakle, da se građanske stranke, ukoliko hoće srpske glasove, za prava Srba bore kao za građanska prava, a nacionalne za ista ta prava kao za nacionalna prava. One nama prava – mi njima glasove.

Kod preostalih Srba na KiM, kao i kod onih koji su odatle proterani, toga nema. Nema nikakvog pokušaja inicijative koju bi neko prihvatio. Kao da su se pomirili sa sudbinom ili bolje reći kao da im je svejedno. To liči na osobu koja je mnogo prepatila, koja je do smrti pretučena, pa se pomirila sa bilo kakvim ishodom, makar on bio i smrtni.

Podržavam zahtev gospođe Biserko da se kriminalizuje "poricanje genocida". Na taj način, ja ću postati prvi američki građanin u koncentracionom logoru Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji.

Nisu li možda Đukanović i general Kapičić arhetipska „čudovišta“ rođena u našoj odrođenoj i zalutaloj kolektivnoj svjesti, sklonoj sumnjivom avanturizmu i samoistrebljenju? Nekad Kapičić, danas Đukanović.

Proglašenjem Aleksandra Vulina za počasnog građanina, prekršili ste pozitivne zakonske propise R. Srbije, kojim su regulisane ingerencije privremenog organa i na taj način lične i partijske interese stavili ispred državnih i nacionalnih.