Detaljnog, pisanog obrazloženja oslobađajuće presude još nema, ali prema onome što je tokom izricanja presude saopštio sudija Maksumić, tročlano veće je svu odgovornost za oslobađanje Orića i Muhića svalilo na postupajućeg tužioca Tužilaštva BiH Miroslava Janjića. Iako se taj tužilac trudio da, na bazi dokaza kakvi su se mnogo puta i u mnogo slučajeva pojavljivali i u Haškom tribunalu, svoj posao obavi što bolje.

Mađarska je uz pomoć azijskih finansijskih institucija skoro isplatila svoje međunarodne dugove i time omela sve planove EU za daljim uvlačenjem naših suseda u još veće i nepovoljnije dugove i sve ono što bi išlo uz to.

Tri čudotvorne ikone Bogorodice, za koje se smatra da ih je za Njena života naslikao jevanđelista Luka,  stigle su u Rusiju ne kao ratni plen, ili dragocenost, koja je kupljena novcem. Dve su stigle kao poklon, a treća se Promislom pojavila na severu ove velike države.

Dodik je nedavno zamijenio referendumsko pitanja „da ili ne ulazak u NATO“ sa „da ili ne vojna neutralnost“. Bilo bi dobro da izvrši i inverziju formulacije teme razgovora. Umjesto o mirnom razlazu, razgovaralo bi se „o mirnoj reintegraciji BiH“, i Bakir bi prvi dotrčao iz Sarajeva na bilo koju adresu. 

U vremenu u kome smo svedoci nastojanja da se relativizuju stradanja srpskog naroda u Prvom svetskom ratu, i pokušajima da se na bizaran način protumači odgovornost za njegovo izbijanje, izvođenje „Marša na Drinu“ u sali Generalne skupštine ostaće zabeleženo kao snažno podsećanje na čijoj su strani pravda i venci pobede.

Da li je negativna energija izbornog poraza, koja je izbacila u prvi plan sve nataložene razlike u Pokretu za promjene, presudno uticala na rascijep u toj stranci? Podijele uvijek pokreću niz teških pitanja na koja nije lako dati pouzdan odgovor.

Ukidanjem institucija Republike Srbije, koje su bile jedina garancija ostanka i opstanka srpskog naroda na KiM, aktuelna vlast ukida državu Srbiju i direktno učestvuje u stvaranju nezavisne države Kosovo.

Potrebno je sistematski istražiti koliko je vremena proteklo između događaja u Srebrenici sredinom jula 1995 i konačnog uobličavanja genocidnog narativa u javnom diskursu Zapada s jedne, i bosanskih Muslimana s druge strane.

Za temeljno državotvorne korake režim, a po svoj prilici ni opozicija, nisu voljni/sposobni. Neko će jednog dana to morati da uradi, ili Crne Gore neće biti. Zli jezici bi rekli da je možda baš to nečiji zajednički cilj. Građana Crne Gore svakako nije.

Da li je izjava mladog gospodina Lazara Krstića o viziji Srbije zapravo eho sadašnje političke elite u Srbiji ili je u pitanju njegov lični stav? Odnosno da li je sadašnja politička elita sposobna da definiše viziju koja bi ujedinila Srbiju?