Zašto je crnogorska vlast donela odluku o priznanju nezavisnosti Kosova, znajući da će ona poremetiti odnose sa Srbijom, ali i dodatno produbiti podele u tek nedavno osamostaljenoj državi.

Da je bio sa svojim narodom u Đakovici, saznao bi i da su u kamenovanom autobusu bile majke Đakovice, ali one čija deca nisu  mogla biti sahranjena u svom gradu, već su im kosti rasute svuda uokolo. Ne bi morao da se na televiziji znoji, i pravda da u Leposaviću gde je on bio tinejdžer nije bilo ratnih dejstava.

Zauzimanje bilo kakvog stava po pitanju Srebrenice uopšte nije u delokrugu odgovornosti Evropske unije ili njenih organa. Briga o „prekrajanju istorije“ bila bi pohvalna da se radi o iskrenoj posvećenosti utvrđivanju činjenica.

Skoro sve reklame na firmama, kafićima, buticima i sličnim radnjama ispisane su na hrvatskoj latinici. Preko radio-stanica se uglavnom emituje „glazba“ hrvatskih „glazbenika“. I novi crnogorski muzički festivali se organizuju po uzoru na one u Hrvatskoj.

Ponavljanjem fraze da „nikada nećemo priznati Kosovo“, a istovremeno iz petnih žila se truditi da Kosovo dobije što više državnih atributa, postajemo u međunarodnim odnosima veoma smešni.

Nedopustivo je pak da se Papi podmetne izjava: „Trebalo bi da bombardujete Srbe”, jer ona ne postoji. To nema veze sa novinarskim kodeksom, a još manje sa naučnim. Nema navođenja izvora (iz prostog razloga što ne postoji).

Ali se ovi zlikovci varaju u nečemu. Dodik nije jedini patriota, iako je u ovom času najistureniji u pogledu borbe Srpske protiv kolonijalnog protektorata BiH i, posebno, u obranu srpstva insistiranjem na izvornom Dejtonu.

Nakon svih loših vesti o GMO, naučnici iz nekoliko svetskih laboratorija su nas ovog proleća obradovali i vešću da će uskoro biti u stanju da proizvedu veštačke kobasice i hamburger. Znači, za par godina imaćemo roštiljade sa veštačkim, laboratorijskim mesom iz epruvete.

Uvek sam pre za dijalog sa odeljenom braćom iz naših redova nego sa papom rimskim koji se moli „blaženom“ Alojziju Stepincu i proglašava za sveca Karola Vojtilu, čoveka koji je Srbima naneo toliko zla.

 Proglašenje Republike Srpske 9. januara 1992. bilo je zakonski i demokratski odgovor Srba na razbijanje SR BiH od strane muslimanskih i hrvatskih predstavnika 15. oktobra 1991.