U odgovoru Ristivojeviću želim da razjasnim šta su komisije za istinu, a šta nisu, i da mu time odgovorim na pitanje: „Kako je moguće da se postajanjem krivičnih dela, u ovom slučaju ratnih zločina, bave neke „komisije“ kada za to postoje sudovi?“

Poslednji put su ovakve stvari postojale posle Drugog svetskog rata, kada su tzv. narodni sudovi „sudili“ ljudima za saradnju sa okupatorom. „Sudilo“ se u uzavreloj atmosferi koju bi činila masa ljudi-žrtava zločina okupatora.

Ako se hoće demokratija, mora se žrtvovati zajednička država, da bi demokratija preživjela u više manjih dijelova“. Tzv. međunarodna zajednica, što će reći SAD, zanemarila je Dalovu pouku pa hoće ujedno i jedno i drugo.

Neprestano se molimo Vaskrslom Hristu za našu braću i sestre na Kosovu i Metohiji. Molimo ih da nikada ne klonu duhom i da ostanu verni svojoj Pravoslavnoj veri na svom i našem pradedovskom ognjištu, istakao je patrijarh srpski Irinej u Vaskršnjoj poslanici.

Za neke ovakav ishod, s obzirom na dosadašnji rad Tribunala, nije bio neočekivan. Ono što je poprilično iznenadilo jeste izdvojeno mišljenje predsedavajućeg sudije, Antonetija na 73 strane.

U svesti srpskog naroda, zbog svog opredeljenja, Sveti knez Lazar je bio i ostao upamćen car, a Sveta knjeginja Milica kao carica. Njihov izbor i sudbina su vekovni izbor i sudbina srpskog naroda. To im je obezbedilo trajanje, pa i danas žive u srpskom narodu.

Moderna pozicija Hrvata i Hrvatske bazira se na ekstremnom nacionalizmu koji se ispoljava na „domovinskom ratu“ koji je označio Srbe kao agresore, a tamošnje srpsko stanovništvo u ondašnjoj RSK kao separatiste.

Stoga, buduća kulturna politika Republike Srpske treba da bude bazirana na četiri ključna principa: kulturnom identitetu, kulturnom diverzitetu, kreativnosti, i učešću građana u kulturnom životu.   

U izjavama potpisnika koji ne pripadaju srpskom narodu pominju se zločini, logori, tortura, kao vid lične patnje, dok kod predstavnika srpskih medija, intelektualaca i umetnika takve izjave ciljaju na objektivnost.

Istina je da postoje krupni problemi u funkcionisanju pravosuđa u Bosni i Hercegovini. Međutim, nije problem samo u državnom pravosuđu već i pravosudnim institucijama na nižim nivoima. Otuda je prije nekoliko godina započeo proces pregovora nazvan dijalog o strukturalnoj reformi pravosuđa, koji je, kako se moglo očekivati, došao u ćorsokak.