Bez obzira na to ko je kome tu mračan, vladika Artemije se našao na putu mnogima, od sitnih srpskih liferanata, tajkunčića i političara pa sve do velikih “bosova” narko-mafije, među kojima su i članovi bivše administracije Bila Klintona i EU.

Da li je Latinka Perović možda htjela da kaže da otpor tom nasilju, bez rezultata u Hrvatskoj, nije vrijedio tolikog stradanja i razaranja? Ali po istoj logici i Latinkina partizanija bi ispala promašaj s obzirom na tolike srpske žrtve za zajedničku državu koja je propala.

Prema mišljenju ekonomista, da je Jugoslavija opstala, Srbija bi bila pod još većim ekonomskim pritiskom Slovenije i Hrvatske, a jedina konkurencija bi im dolazila od kompanija iz sveta, a ne iz Srbije.

Paradoks je da patrijarha Irineja verskoj toleranciji uče oni koji su i te kako netoleratni prvo prema Srpskoj crkvi, a potom i prema svakoj tradicionalnoj crkvi i verskoj zajednici koja se ne uklapa u njihov ideološki kalup.

Nesumnjivo da evrounijazam srpske političke elite ima uporište u činjenici da bez EU ne bismo mogli da isplaćujemo plate i penzije, da parafraziramo Vučićev vapaj pred Skupštinom.

Kratkovidost rukovodstva lokalnih Srba i zvaničnog Beograda zaklonila se iza svetog cilja održanja Jugoslavije u vremenu kada je njen nestanak postavljen i spolja i iznutra kao uslov za novi raspored snaga i uticaja u regionu.

Uostalom, na kraju se ispostavilo da je poseta i zvanično državno-pastoralna, a ja bih neskromno pretpostavio da je ipak više pastoralno-državna. Centralni događaj odigrao se na krcatom stadionu "Koševo", koji su, čini mi se, popunili sve sami katolici, što iz BiH, što iz Hrvatske.

Milošević je svojim nedemokratskim vladanjem otvorio vrata svetskim moćnicima da se umešaju u unutrašnja pitanja. Nije mogao ili nije hteo da shvati i prihvati da je vlast političara u globalnom svetu oročena i promenljiva i da je to privilegija rezervisana samo za vlasnike transnacionalnog kapitala.

Dok Vučić govori o “bubicama“ koje su ga prošle - valjda misleći na svoj radikalski period u kome se zalagao za “Veliku Srbiju” - bošnjački političari, počev od Izetbegovića, očigledno ne misle da su oni imali bilo kakve “bubice“, već da su njihovi politički ciljevi oduvek bili ispravni.