Izbor patrijarha žrebom između trojice kandidata sputava ambicije vlastodržaca na ovim prostorima, koji su se, još od Kneza Miloša Obrenovića, uvek trudili da na svoj način i iz različitih potreba u manjoj ili većoj meri utiču na izbor crkvenog poglavara.

Niko i ne pomišlja da sad zavrne ventil na Gazivodama, pa da narod na Kosovu bude žedan. Ne, nipošto. Međutim, ako Priština i Tirana ne uspostave punu kontrolu nad Gazivodama, dovode se u pitanje mnogi planovi pomenutih prvoboraca iz 1999.

Živica Tucić: Ja bih rekao da je kalendar astronomsko pitanje, a ne teološko i da su crkve u svim sistemima, u svim državama, koristile onaj kalendar koji je koristila država.

Otac Radomir: Minimum minimuma je da svi hrišćani bar Vaskrs slave istog dana.

Srbija može i treba da vodi dijalog sa Prištinom, ali ne bi smela da prihvati ulogu saradnika u ostvarivanju strategije faznog priznavanja jednostrane, ilegalne nezavisnosti Kosova i Metohije.

Podrazumeva se da i žrtve i počinioci na svim stranama treba da budu identifikovani na najprecizniji mogući način. Gospođa Artman je zaista u pravu kada kaže da treba kritički motriti da ne bi bili zavedeni „naduvanim“ brojkama.

Znam da se u Tadićevoj organizaciji obilaze ljudi u Gradskom odboru, kojima se juče lagalo da sam prešao u SNSD i traži od njih podrška za moje izbacivanje. Danas im lažu nešto drugo i to rade ljudi koji su nepoznati članstvu, ali su imenovani za savjetnike na mjestima u BiH.

Malo je onih koji bi da spoje Jasenovac i Srebrenicu, a mnogo je onih koji bi da zaborave i jedno i drugo stratište, ali se ne usuđuju da to javno kažu. Nije lako ovde živeti između dve vatre, na nišanu onih kojima Beograd smrdi na vajmarski Minhen i onih koji u svakome ko misli da je Kosovo izgubljeno vidi NATO pešadiju.

Većina od njih "Memorandum SANU" nikad nije videla ili bar nije pročitala, ali su zato i nepismeni muslimani, kasnije Bošnjaci, naučili da je to nešto slično "Majn Kampfu".

APV je predimenzionisana u odnosu na ostatak Srbije i ne treba da ostane ni kao region. Regioni u Srbiji bi bili poželjni samo ako ubrzaju modernizaciju opština i lokalnih uprava, smanje troškove građana i privrede i ubrzaju ekonomski razvoj.

Bošnjaci će se prije svega konačno morati suočiti sa realnošću, da je konstantno propagiranje suživota sa Srbima i Hrvatima i državnom jedinstvu, za koje su često bili spremni ustupke unaprijed pružati, besmisleno.