|
Истина и помирење на ex-YU просторима
|
|
|
|
Светлана Васовић-Мекина
|
|
субота, 07. фебруар 2009. |
|
 Ако Словенија, због граничних проблема, спречава Хрватску да уђе у ЕУ, шта тек чека Србију, због истих проблема са Хрватском, онда са Косовом... Историја ЕУ је пуна примера таквих условљавања.
|
|
Косово и Метохија
|
|
|
|
Aна Радмиловић
|
|
недеља, 25. април 2010. |
|
 Уплашили су се заправо сви они који би, упркос свему, још увек да верују да је Србија негде ту, да је присутна макар кроз те телефоне, макар кроз канале српске телевизије.
|
|
Истина и помирење на ex-YU просторима
|
|
|
|
Маринко М. Вучинић
|
|
петак, 06. фебруар 2009. |
 Суочавање са прошлошћу и ратним злочинима у грађанском рату у тумачењима наших заступника колективне српске кривице одвијало се у неколико фаза. Најпре су се појавили захтеви за темељну денацификацију и дефашизацију српског друштва. |
|
Судбина дејтонске БиХ и Република Српска
|
|
|
|
Ненад Кецмановић
|
|
уторак, 06. август 2013. |
|
 Тако браћа из Туниса, Јемена, Алжира и сл. наравно нису схватила да домаћи закони не предвиђају да се заробљеницама откидају главе. И једино су, изгледа, схватили када им је Шемсо рекао: „Ко хоће да брани БиХ – линија фронта је тамо, па изволите“, зато што је ишаретом показао правац и додао њима разумљиво – бујрум.
|
|
Истина и помирење на ex-YU просторима
|
|
|
|
Дејан Јовић
|
|
понедељак, 12. јануар 2009. |
|
 Уђе ли у Унију прије Србије, Хрватска ће - готово сигурно - увјетовати било какву ратификацију евентуалних споразума између Уније и Србије српским одустајањем од „протутужбе" за Олују, а вјеројатно и признавањем ексклузивне кривице Србије и Срба.
|
|
Косово и Метохија
|
|
|
|
Бранислав Крстић
|
|
недеља, 18. април 2010. |
|
 Учињена је двострука грешка; за дуго времена доведена је у питање сарадња с Унеском, а очекивања су усмерена према Савету Европе иако је било познато да Савет признаје само албанске власти.
|
|
Косово и Метохија
|
|
|
|
Питер Фејт
|
|
петак, 16. април 2010. |
|
 Редовна годишња процена Европске комисије утврдила је области у којима су потребне реформе. Треба се надати да ће током неколико следећих месеци доћи до ближе регионалне сарадње између Косова и Србије, што би осигурало стабилан напредак у правцу њихових европских перспектива.
|
|
Истина и помирење на ex-YU просторима
|
|
|
|
Зоран Ћирјаковић
|
|
среда, 17. децембар 2008. |
 Ако постоји било каква корист од Шешељевог суђења, онда је то могућност да научимо колико велики креативни потенцијал настане када се у телима неколико правника сједине неспособност, галактичка ароганција, болесна амбиција и одсуство способности за емпатију према жртвама злочина. |
|
Косово и Метохија
|
|
|
|
Ана Радмиловић
|
|
среда, 07. април 2010. |
|
 Све се, рекло би се, променило од овог смешног а заправо смртно озбиљног прилога паметног и интуитивног Бранимира Штулића – све, сем начина на који говоре и млади и (нажалост) много старији и искуснији политичари од омладинаца са почетка приче.
|
|
|
 Најјача опозициона странка наново истиче своју небулозну тезу о непостојању вањске угрожености за Републику Српску. Тврди се како је угроженост извана политичка фатаморгана, фиктивни, непостојећи непријатељ и слично.
|
|
Куда иде Србија
|
|
|
|
Лорна Штрбац
|
|
уторак, 31. март 2009. |
 Смисао антиевропских сила, мада не једини, је индиректна легитимација европских сила чије постојање је ствар историјске нужности, прагматизма, геополитичких околности. Оне константно омогућују несмењивост владајућег слоја и непокретљивост унутар социјалне структуре. |
|
Куда иде Србија
|
|
|
|
Никола Танасић
|
|
уторак, 24. март 2015. |
|
 Демостен се позива на то колико је ондашњој Атини било немогуће да поступи другачије, колико јој је било неприхватљиво да пристане на сопствено свођење на ранг другоразредне државе и другоразредног народа, да својевољно преда оно што јој је касније отето, да се покори без пркоса и отпора.
|
|
Косово и Метохија
|
|
|
|
Горан Богдановић
|
|
среда, 21. април 2010. |
|
 Свима нам је циљ очување Космета у границама Србије, разликујемо се једино којим путем и на који начин стићи до њега. O свему осталом можемо дискутовати на цивилизован начин, не нарушавајући народно јединство, а бирачи ће дати суд о свачијем програму.
|
|
 Но, како се харизматични Таип, под притиском демократије у парку Гези, сада окренуо исламу не само код куће него, подршком свргнутом “муслиманском брату” Мурсију, и у спољној политици, могло се очекивати да његова продужена рука у БиХ више неће бити СДП, СДА и СББ, него Ријасет ИВЗ.
|
|
Куда иде Србија
|
|
|
|
Славољуб Лекић
|
|
среда, 11. март 2009. |
|
 Пре или касније Срби, Арбанаси и Хрвати ће се разграничити. Као и многе друге балканске послове, ни овај неће моћи да обаве сами. Отуда се неизбежно намеће питање: који је реалполитички домет хрватског и албанског геноцида? Да ли ови народи имају аутентичну државну идеју?
|
|
 Сада смо дошли до тачке да први човек РС, као важне ствари које треба решавати на нивоу БиХ, осим тракавице "Сејдић - Финци" и излизаних "европских интеграција", из нафталина вади већ заборављену "причу о МАП-у".
|
|
Куда иде Србија
|
|
|
|
Мирослав Ивановић
|
|
петак, 06. март 2009. |
|
 Приоритет је учврстити независност, склопити јак савез са Русијом и имати добре односе са другим евроазијским државама. Пацификовати околне државице и вратити под јединствен државни оквир све српске земље.
|
|
.jpg) После клишеа о рату у БиХ следи чуђење како Кецмановић може а да не критикује Републику Српску, њено аморално руководство и геноцидну генеалогију.
|
|
Куда иде Србија
|
|
|
|
Милић Ј. Милићевић
|
|
понедељак, 23. фебруар 2009. |
|
 На Берлинском конресу 1878, Кнежевина Србија (и Црна Гора) добила је међународно признање, али и један зли историјски усуд. Наиме, граница нове кнежевине није излазила на море. То је почетак сталног тражење начина, да се ако не директно, оно барем посредно оствари излаз на море.
|
|
.jpg)
(Још једном поводом текста Петра Игње “
