Све су прилике да Србија деценијама ни изблиза нема адекватан стратегијски национални програм, или бар не у оној мери, који би јој обезбедио оно што има једна стабилна држава у свету -национално јединство

Преузимање обавеза за дисциплиновање Српске било би погубно за цио српски народ. Зато са индигнацијама обичан грађанин Српске одбацује нечасно хушкање актуелне власти у Србији против Српске и њеног руководства које проводе неки београдски таблоиди.

Србија се националног програма, историјски гледано, одрекла још далеке 1914. године. Према мом мишљењу, она је тада имала свој прави стратегијски план – окупљање свих српских области, из свих српских земаља, у једну јединствену српску државу

Позивамо српску заједницу на Косову да учествују на изборима за локалне органе власти, заказане за 15. новембар 2009. године. Вековни суживот Срба и Албанаца на Косову показује да је нормализација међусобних односа најбоља опција за обе заједнице.

Срби су практично сад изван закона јер у Хрватској су све националне мањине сведене на једну трећину. То је класична ксенофобија - наставак расизма из Другог свјетског рата.

Најжалоснија али и најкарактеристичнија епизода у страдању косметских Срба од локалних Албанаца у деветој деценији прошлога столећа је сигурно (чак и у светској повесници) беспримерни „Случај Мартиновић“ из године 1985, када су Србина Ђорђа Мартиновића набили на боцу.

Међународна политика сведена је, неретко, на приступање Европској унији и учлањење у НАТО пакт. Привредна питања тумаче се кроз призму неолибералне економије и идеализоване компрадорске приватизације именоване безазленом речју – транзиција. Културна димензија често је затурена.

У суочавању са страним војницима и њиховим оружјем око манастира (а у порти Пећке патријаршије разапет је шатор) немогућно је не поставити питање: докле ће ови војници да чувају манастире? Ко је у основи најодговорнији за овакву патњу православних хришћана?

Зашто се управо ово друго догодило Србији у њеном односу са Европском Унијом (ЕУ)? Због чега ЕУ није преговарала са Србијом на темељу тог равноправног односа, због чега је била додатно условљавана и прећутно маргинализована?

Мислила сам да, тако, ни на Косову нема „других“ и – погрешила сам. Нисам имала појма. Сви су на Косову „други“: Срби су „други Срби“, Шиптари су, опет, неки други Шиптари, неки о којима ми нико није причао.