Sudbina srpskog naroda u HHI veku zavisiće od sposobnosti da se odrede osnovna načela nacionalne politike i uspostavi nacionalno jedinstvo za njeno ostvarenje.

Nema ih puno niti su im tiraži veliki. Javna je tajna da se finansijer jednih novina koje pretenduju da budu nosilac tabloidnog novinarstva u Banjaluci hvalio da njega interesuje samo kako što više politički i lično diskreditovati Milorada Dodika.

Diplomatska strategija Srbije je sintetička. Budući da računa na saradnju sa svima i svakim, njena pretpostavka je da se od slučaja do slučaja može sarađivati i sa Rusijom i SAD, i EU i sa susedima.

Srbi se sa Sarajevom kao svojim glavnim gradom teško mogu subjektivno identifikovati već samim tim što su iz njega velikom većinom proterani. Već prvih dana rata bezmalo svi kadrovi srpske nacionalnosti koji su se zatekli u Sarajevu na čelu privrednih preduzeća, banaka, medijskih kuća, klinika, fakulteta, škola itd. bili su smenjeni.

A 20. vek se okončao najtežim nacionalnim porazima - gubitkom svega što smo smatrali pobedama u Prvom i Drugom svetskom ratu. Svoje nacionalne i ljudske nesreće okončavamo pred svetom kao narod ratnih zločinaca kome se sudi u Haškom sudu.

Kada bi kršenje ljudskih prava predstavljalo argument za nezavisnost, mnogo više razloga za secesiju bi imala srpska nacionalna manjina u Albaniji. Međutim, ona nikada nije imala ni pravo na slobodno izjašnjavanje.

Hrvatska tužba se vidi kao dobar povod za organizaciju na širem planu i uključivanje javnosti. Jedna od ideja jeste i da se osnuje Savet čiji bi članovi bili svi oni koji su upućeni i koji mogu da pomognu u sporu sa Hrvatskom.

Prva reakcija na modeliranje i špekulaciju izbora u Srebrenici odlično ilustruje konfuziju na srpskoj strani: predsjednik RS-a je najavio bojkot i moguće ponavljanje izbora u Srebrenici. 

Ovakva razmišljanja pokazuju da bi ponovo mogli da nam se dogode i Lora, i Kerestinec, i Dretelj. Zato je nužno ne zaboraviti. Zato je nužno biti uporan i zahtevati da zločinci budu pronađeni i kažnjeni. To treba da je zadatak dugoročne politike jedne ozbiljne države.

Mogućnost za postizanje dogovora unutar evropskog konteksta sugeriše koliko je važno da se nastavi sa održavanjem mira na severu. Održavanje relativno stabilnog statusa kvo drži mogućnost takvog rešenja otvorenom.