Čak i ako se uzme da EU jeste spoljnopolitički prioritet, to se ni u kom slučaju ne može i ne sme porediti sa nečim što je stvar poštovanja Ustava, očuvanja nacionalnog dostojanstva i državnog suvereniteta.

Kratak kurs iz novije istorije „dve Srbije” pokazaće da se podela razrasla, ukorenila u misli, priče, ponašanja, mentalitet. A jedno vreme se izdašno u političkoj sferi gajila. Govorimo samo o periodu – od pada Berlinskog zida – u kome su današnji miritelji uticali na ono što danas imamo.

Kada vlasti u Beogradu kažu Srbima sa Kosmeta: „nemojte da izađete na nelegalne izbore“, Srbi sa Kosmeta znaju da njihova država zapravo želi da kaže: „Mi moramo ovo da vam pričamo, ali izađite ljudi, vidite i sami da ne znamo šta da radimo sa vama“.

Ako bilo ko ozbiljno pogleda kako je ovaj region politički evoluirao poslednjih deset godina, videće da je jedan od najznačajnijih faktora bila uloga koju je igrao Međunarodni krivični tribunal za bivšu Jugoslaviju.

Sve su prilike da Srbija decenijama ni izbliza nema adekvatan strategijski nacionalni program, ili bar ne u onoj meri, koji bi joj obezbedio ono što ima jedna stabilna država u svetu -nacionalno jedinstvo

Više informacija iz tog tužilaštva stiglo je nedavno o zločinima počinjenim u logorima “Silos” u Tarčinu, OŠ “9. Maj”, “Krupa”, “Igman” i “Hrasnica”, u kojima su zlostavljani i ubijani zatočeni Srbi u periodu od maja 1992. do 27. januara 1996. godine.

Srbija se nacionalnog programa, istorijski gledano, odrekla još daleke 1914. godine. Prema mom mišljenju, ona je tada imala svoj pravi strategijski plan – okupljanje svih srpskih oblasti, iz svih srpskih zemalja, u jednu jedinstvenu srpsku državu

Tačno je - da se nešto kuva, kuva se.  Da li je Vlada Aleksandra DŽombića mogla u prethodnom periodu više raditi i brže nuditi pojedina rješenja? Da, i morala je. Jesu li svi ministri opravdali povjerenje? Nisu. Javnost već odavo zna gdje škripi, od zdravstva do poljoprivrede.

Takav je slučaj ovih dana sa pitanjem Kosova i Metohije. To pitanje je za svetsku zajednicu zatvoreno sa stanjem kakvo je danas. Kakav je odnos domaćih političara prema tom pitanju sasvim je druga stvar. Odluka koja je danas nametnuta Srbiji nije pravedna.

Ako se na polju angažovanja u pravcu samostalnosti RS može govoriti o tome da je riječ o dugoročnom cilju, nedokučivo je zbog čega već sada sa obje strane političke medalje ne stignu signali da funkcioneri NATO-a nemaju zbog čega da dolaze u srpsku polovinu BiH.