Novija srpska istorija puna je "pobeda" tipa Euleksa i Kumanova. Pre par meseci se desila još jedna blistava pobeda diplomatije, kada je u UN podržana molba Srbije da uputi zahtev za mišljenje međunarodnom sudu pravde o tzv. nezavisnosti Kosova.

Pitanje nije ko će prvi da započne javni dijalog sa Prištinom nego ko će prvi iz Beograda da reši da je dosta retorike koja nema uporište u stvarnosti i dosta paralelnih institucija u jednom paralelnom svetu kakav je već zamorio i najtvrdokornije na Kosovu.

Finska forenzičarka, član komisije EU, navodi u autobiografskoj knjizi da je izveštaj o događaju koji je bio povod agresije NATO-a na SRJ pisala pod pritiskom, a da ju je Vilijam Voker, načelnik OSCE, u jednom trenutku gađao olovkom.

Nikakav pravni argument za rat nije postojao na Kosovu, slučaj postmodernog pravednog rata zasnivao se na kontroverznoj evidenciji. Nametljiva nelegalnost toga rata učinila je od rasprave međunarodnih pravnika o Kosovu interesantnu studiju o jednom slučaju, studiju o statusu te grane prava.

Kada vlasti u Beogradu kažu Srbima sa Kosmeta: „nemojte da izađete na nelegalne izbore“, Srbi sa Kosmeta znaju da njihova država zapravo želi da kaže: „Mi moramo ovo da vam pričamo, ali izađite ljudi, vidite i sami da ne znamo šta da radimo sa vama“.

Nacionalni program nije samo bukvalno parče ispsisane hatije, nego i dosegnuto društveno stanje u kome se, pored političkih nijansi i razlika, sprovodi ujednačena državna i nacionalna politika, kojom se štite svi građani jedne zemlje.

Kosovo je Srbija, niko nije rekao da nije. Osim onih koji su plaćeni da to rade, da navuku što glasniji bes i lažnih i iskrenih patriota na sebe, a odvuku pažnju sa onoga što se za to vreme dešava na samom „mestu zločina“.

Od ogromnog je značaja očuvanje države i njenog suvereniteta. Na drugom mestu je da se očuvaju nacionalne vrednosti, interesi Srba koji su van teritorije naše zemlje – kaže ugledni sociolog prof. dr Zoran Avramović.

To što u Rezoluciji 1244 nigde izričito ne piše da je secesija zabranjena, nikako ne može da znači da je dozvoljena. Ako usvojimo stav da je „sve što nije izričito zabranjeno, dozvoljeno“, onda smo na dobrom putu ka punoj anarhiji.