Pre godinu dana, Međunarodni sud pravde (MSP) presudio je u predmetu Bosne i Hercegovine protiv Srbije tako što je oslobodio Srbiju krivice za neposredno učešće u genocidu u Bosni.

Strah režima od bunta nije strah od NVO sektora i „spoljnog neprijatelja“, već od vlastitog naroda. „Proljeće“ kojeg se boje, nije „obojeno“ proljeće, već „pobuna gladnih“. Pokušaj da se nezadovoljstvo osiromašenog naroda etiketira kao „djelovanje stranog faktora“ ne samo da je bestidno, već je akt očajnika.

Statistika o suđenjima koja su se vodila ili i dalje vode u Hagu i pred sudovima za ratne zločine u Srbiji, Bosni i Hrvatskoj pokazuje da su do sada donete presude za 699 Srba i ukupno 38 Bošnjaka, Hrvata i Albanaca. Osam Bošnjaka, 26 Hrvata i trojica Albanaca kažnjeni su sa ukupno 298 godina zatvora.

Imamović navodi da je dužnost muslimana da nosi oružje, ubije nevernike i iskoreni „neverništvo ili modernu državu i njene zakone". On, takođe, naglašava da musliman ne sme živeti blizu nemuslimana i da se mora od njih distancirati.

Pročitah danas u novinama (04.07.2008. Večernje novosti) kako je jedan od lidera mađarske koalicije Šandor Pal ogorčen zato što ga njegov kolacioni partner Ištvan Pastor ne konsultuje dok vodi pregovore sa listom „Za evropsku Srbiju i Vojvodinu“.

Srbi koji ne znaju na koju stranu da se okrenu, ni kome da veruju. Srbi koje je ostavila država, a u novu albansku državu ne smeju i ne umeju da se „integrišu“. Dezorijentisani Srbi, sluđeni oprečnim informacijama, konfuzni kao i vesti koje im dolaze sa različitih strana – ponovo sasvim sami. 

Izgleda da je jedino pozitivno u Srbiji to što postoje ljudi koji o njoj govore negativno – bar za novinare hrvatske televizije, za koje očigledno imaju usta samo oni koji su spremni da izgovore ono što je hrvatskom uhu ugodno da čuje.

„Anatema“ koju srpski zvaničnici bacaju na kosovske Srbe koji u decentralizaciji i izborima vide kakvu-takvu šansu za svoj opstanak i ostanak na Kosovu i Metohiji je mač sa dve oštrice.

Loše stanje u zemlji iskorištavaju oni izvana koji iz krajnje neprincipijelnih razloga žele da Dodik ode. Postoji mnogo indikacija po kojima se može zaključiti da se u RS priprema „narandžasto proljeće“ („narandžaste revolucije“ koje je orkestrirao Zapad).

Zapišavanje teritorija je bio-fiziološka osobina pasa, koja je poprimila svoj tragikomičan izraz u post-dejtonskoj BiH. Od Save do Jadrana, od Une do Drine, niču inat crkve i džamije kao markiranje teritorija.