Da li zbog straha od dobijanja lošijeg kreditnog rejtinga (ili je to bio samo izgovor za hrvatsku javnost) RWE je istovremeno sa interesovanjem za gradnju termoelektrane izrazila želju i da gradi hidroelektrane u Srbiji.

DŽ. Dejmon je vodio naglašeno konzervativnu poslovnu politiku, za razliku od ostalih čelnika velikih finansijskih kompanija koji su se međusobno takmičili za prestiž – ko od njih ima agresivniju poslovnu politiku i koliko je spreman  da ulazi u najrizičnije poduhvate.

Makroekonomske politike postoje da bi se odgovarajućim merama i instrumentima blagovremeno ojačala privreda. Dosadašnje doziranje, prvo kroz monetarnu, a potom pretežno kroz fiskalnu restriktivnu politiku, nisu dali željeni rezultat. 

Dakle, evo mogućeg kompromisa: radije nego da se sada međusobno optužuju, Evropljani bi trebalo da krivicu bace na “Evropske velikane“ iz prošlosti. Ličnosti kao što su Kol i Delor jesu bili “veliki“ u drugim kontekstima.

Kad god ECB priskoči u pomoć, politički proces se usporava. To i jeste ona istinska tragedija rvanja evrozone sa krizom. Sada smo se ponovo našli na onoj tački na kojoj smo bili pre no što je gospodin Dragi najavio svoj OMT program.

Prenamenom firmi, njenih objekata i zemljišta koje zauzimaju, mnoga su preduzeća (čak i neka koja su dobro radila) dovedena namerno u stečaj, da bi se zakonski pokrili vlasnici, i izbegli odgovornost, a pri tom zaradili. Uvozničkom lobiju je smetala bilo kakva proizvodnja, jer je ona smetnja nekontrolisanom uvozu.

Siromaštvo u Hrvatskoj se nije smanjivalo (u deceniji u kojoj je Hrvatska zabeležila formalan napredak u evropskim integracijama). Naprotiv, što je Hrvatska bila bliže EU, to je sve veći broj stanovnika živeo ispod granice siromaštva.

Kako obično imaginacija počinje, bila jednom jedna banka... Od građana je prikupila milijardu evra štednje. Na štednju je plaćala pasivnu kamatu građanima od 5% na godišnjem nivou. U apsolutnom iznosu, to je 50 miliona evra.

U virtuelnoj ekonomiji ljudi ne vide konkretne rezultate svoga rada, te se njihov rad meri jedino količinom zarađenog novca. Apstaktne su im i posledice njihovog rada na druge ljude i društvo u celini.

Negativni trendovi u slovenačkoj ekonomiji nastavljaju se i posle ulaska zemlje u EU 2004. Slovenija se sve više zadužuje, skoro neshvatljivom brzinom, čak i u vremenskom rasponu od 2004. do 2007. – iako u tom trenutku u Evropskoj uniji nije bilo recesije.