четвртак, 01. октобар 2020.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Економска политика > Ко рони сузе за Сиепом?
Економска политика

Ко рони сузе за Сиепом?

PDF Штампа Ел. пошта
Бојан Панаотовић   
понедељак, 11. новембар 2013.

Иако актуелна владајућа гарнитура у Србији свакодневно трпи критике од стране политичких опонената и дела јавности, конструктиван приступ налаже и то да позитивне кораке власти треба подржати и осоколити је да у добром смеру настави ради укупног друштвеног бољитка.

Први пример доброг, домаћинског и чак државничког деловања јесте најава актуелног министра привреде Саше Радуловића да ће укинути Агенцију за привлачење страних инвестиција и промоцију извоза, скраћено - СИЕПА. Подробнија пажња јавности усмерена на рад ове Агенције утврдила је да ово тело, које се иначе бави пословима које, без проблема и са пуним капацитетом могу да обављају актуелна министарства за која порески обвезници већ издвајају не мала средства, има годишњи буџет од 5,5 милиона евра трошених са истовремено крајње провизорним резултатима и учинцима. Ова Агенција запошљава око 50 људи чија је просечна плата 116.000 динара или 1.000 евра, што са припадајућим порезима и доприносима износи око 75.000 евра на месечном нивоу, то јест близу милион евра на годишњем нивоу.

Када се на поменуто надограде трошкови простора, телефонски и сви остали расходи, врло једноставном рачуницом долазимо до чињенице да ова агенција на годишњем нивоу кошта пореске обвезнике Србије у најбољем случају, односно у најблажој варијанти - седам милиона евра! Наравно да седам милиона евра није велики новац и да га не би требало жалити када би држави доносио 70 или 700 милиона и када би био опредељен за тело које је специјализовано и специфично тако да постојећа министарства и други органи не могу да врше послове из његовог домена. Проблем, међутим лежи у чињеници да опис послова којим се СИЕПА бави представља делатности из класичног описа послова било које владе у свету, министарстава привреде, економије, туризма и сличних те привредних комора и туристичких организација за које држава већ одваја велика средства. Званично - циљ СИЕПА је унапређење услова пословања у Србији, промоција Србије као инвестиционе дестинације те поспешивање извоза и унапређење имиџа земље. Јасно је као бели дан да за све ове послове већ постоје надлежна и позвана министарства и друге институције.

Из свега реченог произилази  једноставан закључак да је неко измислио и с временом угојио Сиепу да би у њу гурао страначке кадрове који нису допали за бољи, креативнији и сврсисходнији посао. Да ствари стоје отприлике овако како је речено, потврдиле су и прве сузе које су се почеле ронити за Сиепом одмах након најаве министра Радуловића да ће је укинути. Гле чуда, огласио се УРС, жалопојкама и питањем Влади да ли подржава министра Радуловића у овој одлуци. Крик и сузе за овим, аланфордовским речником речено "министарством за истраживање руда и губљење времена", истовремено је и траг и одговор на питање ко је и какве интересе имао да би једна оваква паразитска институција постојала.

Основни циљ овог текста није да опише постојеће стање, већ да пружи подршку министру Радуловићу у овом чину, али да никако не остане на том кораку, већ да настави са аналитичким радом и предложи укидање и многих других, вероватно  и бизарнијих и бесмисленијих агенција од поменуте. Дакако, колеге министра Радуловића из сродних министарстава требало би да крену овим путем и уштеде тешко посрнулој српској економији милионе евра. Да неко не би окарактерисао ове редове демагогијом, служићемо се математиком. Економски стручњаци немају консензус о томе колико је новца потребно да би се отворило једно радно место и процене се крећу од две па до седам, осам хиљада евра. Израчунајте сами колико радних места поједу разне агенције на годишњем нивоу у Србији, или пак, с друге стране, колико би се социјално угрожених могло помоћи овим средствима у храни, огреву и разним олакшицама за плаћање на основу социјалних карата? Веома много.

Посебна тема, која би захтевала потпуно нови текст, јесте чињеница да је Министарство привреде поднело кривичну пријаву којом се директор СИЕПА терети за несавестан рад у служби - проблем је и осам ненаплативих банкарских гаранција у укупном износу од 550.000 евра, као и сумње у разне финансијске махинације и нетранспарентно трошење новца. Другим речима, "нешто је труло у држави Данској" и захтева ургентне мере и резове, сада и овде.

Други потез, вредан хвале јесте одлука председника Републике Томислава Николића да из Париза опозове нашу амбасадорку при Унеску Зорицу Томић, познату по томе што је живела и радила у резиденцији у Паризу која је коштала 7.000 евра. Након бурне реакције јавности, пре пар година трошкови резиденције су смањени на "скромних" 4.500 евра плус сви остали трошкови које је тешко и израчунати. Од председника Николића и његових служби, дакако очекујемо не само опозив једне чиновнице и намештење неког другог већ и додатно и драстично смањење и резање трошкова, као и транспарентан рачун јавности колико укупно кошта наш амбасадор при Унеску.

И да овај текст не остане само на нивоу похвала и подршки, ево још једне идеје односно предлога који може донети милионске уштеде буџету Србије а упућујемо га министру Мркићу - укините економске амбасадоре који су такође умотворина партије која плаче за Сиепом а за које нико и никада у Србији није разумео због чега су "измишљени", а још мање смо увидели њихове учинке и резултате. Слично Сиепи, реч је о послу и врсти делатности који су у елементарном и класичном опису посла сваког амбасадора и његових помоћника. Шта ће један способан и квалитетан амбасадор са својим тимом радити у било којој земљи света? Међу приоритетима ће му бити то да буде економски амбасадор своје земље. У супротном, вероватно би све економски успешне светске земље осим "класичних" амбасадора имале и тзв. економске амбасадоре и следећи ту логику - спортске, туристичке, ПР, пољопривредне... и бог зна какве још амбасадоре. Такав луксуз себи не допушта ни једна Немачка, а допушта га једна, економски посрнула Србија.

Према томе, уважени господине Мркићу, учините нешто добро за грађане Србије и њен буџет - донесите хитан указ о повлачењу тзв. економских амбасадора Србије који на високој нози живе у светским метрополама крцкајући новац наших пореских обвезника.

Аутор је члан председништва Треће Србије

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће у наредних годину дана у Србији бити одржани нови парламентарни избори?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер