Да ли је зрело за ванредне покрајинске изборе?

Избори у три војвођанска града на којима су бирани посланици у Скупштини АПВ представљају индикатор, тест расположења грађана и више него солидан узорак који указује на чињеницу какав је однос снага на политичкој позорници Војводине. У три града, који нису нимало безначајни на популационој, економској, политичкој и социјалној мапи Војводине, дојучерашњи суверени владар покрајине, Демократска странка изгубила је на сва три фронта! Да је тврђава Бојана Пајтића озбиљно уздрмана видело се већ након првог круга, пре две недеље, када су у све три општине демократе завршиле на другопласираним позицијама далеко иза водећих кандидата из редова СНС-а и СПС-а.

Коначни епилог који је донео победу напредњака у Србобрану и Зрењанину, а социјалиста у Апатину, ни у ком случају неће оставити политичку позорницу покрајине истом каква је била до јуче. И то наравно не због односа снага у Бановини, који математички није умногоме промењен, већ превасходно због чињенице да се оваквим резултатима на велика врата отварају питања легитимитета и дигнитета владајуће коалиције у Војводини.

Србобран, Зрењанин и Апатин представљају респектабилне средине у војвођанским оквирима и апсолутни пораз ДС-а и њених коалиционих партнера не може а да не отвори суштинско питање - има ли актуелна администрација у Бановини легитимитет и морално-политичко утемељење да настави да врши власт? Одговор, белодано је, није нимало тешко дати. Страно је духу демократских политичких процеса, стандарда европске и светске демократије и елементарних моралних постулата у практичној политици да зажмурите на чињеницу да више не представљате водећу политичку снагу у области којом владате и да мирне душе наставите да вршите коалициону власт са вашим партнерима који су, узгред буди речено, прошли још лошије, а чији пораз још више боде очи непристрасног и добронамерног јавног мњења!

После убедљивог пораза Пајтићевих снага у две бачке и једној банатској општини, поставља се и једно хипотетичко, али нимало наивно питање - шта би се тек догодило у кићеном Срему, традиционално опредељеном знатно десније од ЛСВ-а и ДС-а?

Готово да је и сувишно подсећати уважено читатељство да проблеми са Развојном банком Војводине и низом других политичко-економски шкакљивих и недоречених питања одавно изискују потребу за преиспитивањем демократског легитимитета војвођанске власти.

Избори у три војвођанска града у којима ДС и њени коалициони партнери убедљиво губе подастиру пред војвођанску и српску јавност нови сет аргумената да је потребно проверити вољу бирача и утврдити да ли су они (још увек) за то да их апсолутно представља актуелна владајућа коалиција? Наравно, кристално је јасно да тако убедљиве и доминатне већине ДС-а не би ни било да није анахроног и накарадног изборног система у Војводини који неоправдано фаворизује тренутно најјачу политичку снагу у покрајини. Некада је то био случај са СПС-ом, а у последњих десетак година улогу суверена преузела је покрајинска филијала Демократске странке.

По мишљењу аутора овог текста било би политички логично, рационално и поштено да владајућа гарнитура у Бановини сама иницира превремене изборе за Скупштину АП Војводине. Можда би такав гест био користан и са аспекта политичке утилитарности, јер би на део грађана, па и саме бираче ДС-а позитиван утисак оставила чињеница да власт, уздрмана гашењем Развојне банке коју је сама основала и губитком избора у три респектабилна војвођанска града сама жели да провери поверење бирача. То је и из маркетиншког угла гледано боља опција од оне када вас на ванредне изборе натера сурова логика политичке нужности - притисак опозиције, незадовољство бирача, колебање коалиционих партнера.

Без обзира на многе критике које се могу упутити актуелном председнику Владе Војводине, господину Пајтићу, треба рећи и то да у досадашњем политичком деловању није био лишен одређеног степена демократског духа и политичког инстинкта, па стога можда од њега ваља очекивати рационалне одговоре у овом, за Војводину, деликатном тренутку. А једини политички правовремен и квалитетан потез у овом моменту је расписивање ванредних избора у Војводини који би дали јасну слику расположења бирача у покрајини, као и владајућу коалицију која би коренспондирала са изборном вољом грађана.

Не треба са ума сметнути још једно, изузетно важно питање. У тренутним критичним историјским моментима за Србију, када је по среди косовско-метохијски чвор са једне и евроинтеграциони процеси са друге стране, када се у домаћој јавности све интензивније говори о потреби да се мења Устав Републике Србије, када се потпирују међунационални инциденти у Темерину, а Мађарска од ЕУ тражи озбиљније третирање проблема Мађара у Војводини, од велике је важности да двомилионску српску покрајину не представља власт крњег легитимитета и провизорног дигнитета.

Аутор је један од оснивача покрета Трећа Србија